Jedan čovek se na svom nadgobnom spomeniku baš raspisao, on je u par rečenica opisao svoj život, spomenuo čak i sinove
Kada pogledate nadgrobne spomenike, na njima možete svašta nešto pročitati, ali uglavnom su to rečenice kratkih formi u kojima su reči pune ljubavi i zahvalnosti. S druge strane, na nekim ne piše ništa, ali ovakav primer teško da ste negde videli.
Jedan čovek se na svom nadgobnom spomeniku baš raspisao, on je u par rečenica opisao svoj život, spomenuo čak i sinove. Priča je istovremeno i tužna i smešna.
Prvenstveno, fotografija je, što bi se reklo, gospodska! Uglađeni muškarac sa crnim šeširićem, doduše malo ozbiljan, ali tako je kako je.
Ispod slike je napisao:
“Da sam odgajio 2 kera branili bih kuću i mene celog života. Sina Janka školovao sam na fakultetu. Sina Jovana za TV tehničara. Placeve i zgrade sam im sredio. U sudu me osudili da sam poludeo i da se lišavam svih prava i prava glasanja. U bolnici su tražili da me pošalju u ludnicu u Padinsku Skelu. Mene izgone iz kuće u starački dom u Šabac, 48 puta dovodili su miliciju sa komšijama. Davili me noću. Napadali me sikirom, nožem, lopatom i pesnicama. Trovali me 10 puta”, navodi se na spomeniku.
Eto, i ovo može da se nađe na groblju. Pišite nam u komentarima da li ste se susretali sa sličnim ili još bizarnijim natpisima na spomenicima.
Podsetimo, sličan slučaj može se naći i na jednom groblju u okolini Užica.
Opljačkan, prevaren, izneveren i ostavljen napisano je na ploči koju je još za života sebi podigao Obrad Stefanović. U svoje vreme bio je jedan od viđenijih direktora, bogat i uticajan, ali kako kaže njegovu starost opisuju te četiri tužne reči.
„Radio sam i dobro zarađivao, a novac ulagao u nekretnine. Devedesetih godina pravio sam kuće na Zlatiboru, vrhunske apartmane u vrednosti milion evra, ali sve je to nakon razvoda otišlo na doboš. Advokati i sudije su od tada upravljali mojim životom. Najveća moja greška jeste što sam pre smrti deci prepisao imovinu, zato sam sada bez igde ičega. Zato svima savetujem da ne bi prošli kao ja – ne prepisujte ništa nikome dok ste živi, nek se dele nakon vaše smrti i rade šta hoće“, priča za RINU Obrad.
Pre deset godina nakon tih životnih udaraca povukao se u vikendicu u selu Bioska, jer mu je to jedino ostalo. Živi od 17.000 penzije. Zbog, kako to Obrad kaže, promašenog života, greške koje je napravio sada bi rado ispravio ne pitajući za cenu, ali je kasno. Jedino što je mogao da uradi jeste da na svom spomeniku ispiše reči koje su obeležile njegov život.
Izvor: 365srbija.com