Region Danas
Religija je od oduvek bila i ostala utočište vernicima, a i “preobraćenim” nevernicima. Uz predanu molitvu mnogi su uspeli da vrate spokoj duše, mir i da poboljšaju zdravlje. Međutim, šta se desi kad se ispostavi da molitva ne donosi samo mir, već i izlečenje, po mišljenju lekara, teških bolesti
Nije tajna da se u teškim vremenima okrećemo duhovnom spasu, barem kada svi drugi metodi – medicinski najpre, zakažu. Mnogi, odjednom, postaju veliki vernici i predani isposnici kako bi se spasli nekog zla koje ih je snašlo.
Pored “iznenadnih” vernika tu su i oni koji veru nose u sebi od malih nogu, sa njom žive i trude se da žive po Božjim zapovestima, koliko god da je to teško u današnje vreme.
I prvi i drugi su se složili da, kada medicina zakaže, na scenu stupa volja Božja koja ume i hoće da ih spase od bolesti za koje lekari nisu našli rešenje. U ovakvim situacijama, svaki bolesnik ima svog sveca kom se moli, i manastir u koji odlazi po pomoć. I, zaista, unutar zidova manastira zabeležena su brojna isceljenja i ozdravljenja o kojima su izlečeni vrlo rado govorili kako bi podstakli i druge da odu po pomoć Božju i izleče se.
Sveci kojima se bolesni najčešće okreću su Sveta Petka, Sveti Vasilije Ostroški i Sveti Roman, te ne iznenađuje što su manastiri Sveti Roman – Đunis, manastir Ostrog i crkva Ružica sveta mesta u koja bolesni odlaze po izlečenje.
Za Svetu Petku se zna da je zaštitnica dece, majki i porodica. Ona je Božja ugodnica srpskog porekla, a naročito je poštovana u Srbiji i Rumuniji. Njene čudotvorne mošti najpre su bile prenete u Carigrad, pa u Trnovo, da bi opet bile vraćene u Carigrad, a odatle u Beograd. Sada se svete mošti Svete Petke nalaze u rumunskom gradu Jašiju.
Vodu Svete Petke vernici piju za (iz)lečenje (ne)plodnosti, karcinoma, kao i brojnih duševnih stanja. Čućete ili pročitati brojne ispovesti izlečenih, koji tvrde da i posle dugogodišnjih terapija lekovima nisu nailazili na spas, ali, da im je voda Svete Petke i sama svetica, pomogla.
Brojni su slučajevi prepričavanja snova koje su vernici imali, a u kojima im se ukazala svetica – ona ih tom prilikom ili samo mirno gleda, ili im nešto kaže, povede ih određenim putem ili ukaže šta da urade kako bi se spasili. Svi koji su je usnuli se slažu da su i u samom snu i po buđenju osetili neverovatnu blagost. Iz crkve Ružice na Kalemegdanu može da se uzme lekovita voda.
Sveti Roman – Đunis je svetac u čiju je čast podignut istoimeni manastir. Osnova manastira je u obliku lista deteline. Podeljena je na pripratu, hram, oltar i grobnicu svetog Romana. Dešavala su se ovde mnoga ozdravljenja, koja se i danas pamte.
Ovde su ostala zapamćena nedavna izlečenja posednutih, paralizovanih, bolesnih od raznih živčanih bolesti. Lik Svetog Romana je upečatljiv, on u desnoj ruci drži štap, a u levoj svitak sa ispisanim rečima “Bratije, mir i ljubav među sobom imajte”.
U tursko vreme ovde je postojala manastirska škola sa desetak đaka, koji su kasnije postajali sveštenici, ili monasi. Godine 1876, kada je na Deligradskom visu poginuo Nikolaj Rajevski (ruski pukovnik, prototip Tolstojevog junaka Vronskog iz Ane Karenjine), prvo je sahranjen ovde, da bi mu tu kasnije ostali samo srce i utroba a telo preneto u Razumovku na porodično imanje u grobnicu.
Zasebna odaja u manastiru je Lazaroma, grobnica oca Romana, sa južne strane crkve. Tu se svakodnevno čitaju molitve Svetom Romanu za ozdravljenje nemoćnih, naročito umobolnih i živčanih bolesnika po čemu je manastir nadaleko čuven.
Sveti Vasilije Ostroški je srpski svetac čije isceliteljske moći retko ko dovodi u pitanje. Živeo je kao isposnik, posvećen duhovnom životu i Bogu. Umro je 1671. godine, a njegove mošti i njegov grob čuvaju se do današnjeg dana. U njihovu moć isceljenja i utehe veruju podjednako i hrišćani i muslimani. U Ostrogu se svake godine na Trojičine dane održava veliki Narodni sabor.
Posle Hristovog groba i Svete gore, manastir Ostrog je treće najposjećenije svetilište u hrišćanskom svetu. Kada su otvorili grob sv. Vasilija, našli su telo potpuno neoštećeno, žuto kao vosak i svo je mirisalo na bosiljak.
To je, dakle, bio pravi dokaz da je Vasilije Ostroški uistinu svetac. Njegove mošti su smestili u ćivot gde i danas počivaju. Na mestu gde je izdahnuo iznikla je vinova loza i to iz kamena, gde i danas rađa slatke plodove, iako nema ni prirodnih ni klimatski pogodnih uslova za rast.
Pri dolasku u manastir prvo se obilaze mošti sv. Vasilija koje se nalaze u crkvici Vavedenja Bogorodice. Svetom Vasiliju Ostroškom pripisuje se moć lečenja ljudi od raznoraznih oboljenja, uključujući kancer i maligne bolesti.
Mada crkva svakako zastupa ideju da je Gospod naš Spasitelj i da je njegova (ne)milost da nam podari spasenje, Crkva se, ipak, zdravorazumski ogradila od svega što iz suštinskog verovanja može da pređe u smejuriju, sujeverje i podsmeh.
– Postoji svedočanstvo bolesnika koji su otpisani od svih molitvom sebe iscelili, uz Božju volju. Naše je da svima skrenemo pažnju da svakako ne propustite da se i lečite, jer su i lekovi i medicina Božji dar čoveku, da bude zdrav i nađe lek. Izbegavajte „bapske“ i neproverene terapije i sujeverno poklanjanje poverenja paganskim metodama. Budite razumni, jer razum ne isključuje jaku veru, oni se dopunju. Kad razum ode, tu dolazi fanatizam, duboko sujeverje i crni primitivizam.
Izvor: Telegraf.rs
