Region Danas
Praznik se u nekim sredinama, poput Mačve, obeležava izlaskom na groblje jer su tada Velike zadušnice. Tako je u tim krajevima ustaljen običaj da se izlazi do podneva na groblje i uglavnom se iznosi hrana, riba obavezno
Svake godine 28. juna Pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju ovaj praznik baš onda kada se vodila čuvena Kosovska bitka, jedan od najznačanijih događaja za naš narod u poslednjih 6 vekova.
Svake godine 28. juna Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici proslavljaju Vidovdan, najpoznatiji kao datum Kosovske bitke i praznik svetog mučenika Vida i Lazara Hrebeljanovića. Knez Lazar borio se protiv turske najezde i stradao u bici, od kada se i obeležava taj dan. Vidovdan se proslavlja dostojanstveno, mirno i bez veselja. U svim pravoslavnim hramovima služi se parastos našim vojnicima palim na bojnom polju i svim do danas postradalim mučenicima koji su na razne načine život dali za pravoslavnu veru.
Ovo je nepokretni verski praznik koji Srpska pravoslavna crkva uvek slavi 28. juna. Po interpretaciji koja se vezuje za tradiciju i mit o Kosovskom boju, sudar dveju vojski na Kosovu polju je trebalo da se desi na dan kada treba i da se “vidi ko je vera, a ko nevera”. Po tom mitu se otad taj dan zove Vidovdanom.
Praznik se u nekim sredinama, poput Mačve, obeležava izlaskom na groblje jer su tada Velike zadušnice. Tako je u tim krajevima ustaljen običaj da se izlazi do podneva na groblje i uglavnom se iznosi hrana, riba obavezno.
Telo kneza Lazara preneto je i sahranjeno u njegovoj zadužbini, manastiru Ravanici kod Ćuprije, a zatim preneto u Ravanicu (Sremsku), odakle je 1942. godine preneto u Sabornu Crkvu u Beogradu. Sada se njegove svete i čudotvorne mošti ponovo nalaze u manastiru Ravanica kod Ćuprije, gde se dešavaju mnoga čudesa i isceljenja bolesnih i ubogih. Svima onima koji mu se sa iskrenom molitvom obrate, on pomaže, a mnogi vernici tvrde da je molitva upućena Svetom knezu Lazaru na Vidovdan uvek uslišena.
Kosovski boj je najvažniji događaj u srpskoj istoriji u prethodnih 6 vekova, pa se uzima kao najznačajniji događaj zbog koga se obeležava Vidovdan. Međutim, tokom minulih vekova došlo je i do preplitanja istorijskih podataka i narodnih običaja i verovanja, pa se kosovski mit razvijao uporedo sa paganskim kultovima starog slovenskog božanstva Vida. Vid je smatran vrhovnim božanstvom, “Bogom nad bogovima”, a svi drugi bogovi tek polubogovima. Verovalo se da je Vid svevideće božanstvo, pa se Vidovdan smatrao i praznikom za oči, odnosno praznikom koji “otvara oči”.
Sveštenik Predrag Popović iz Velike Plane prošle godine otišao je da upravo na Gračanici obeleži Vidovdan kako dolikuje i smatra da je to ujedno i jedino mesto na kome bi on trebalo da se obeležava.
– Dok čovek ne dođe ovde u Gračanicu i ne kroči na ovo tlo, on to neće razumeti. Svetinja jeste Gračanica i manastiri koju su ovde, ali svetinja je i čovek koji ovde živi. Mi treba na Vidovdan da dođemo ovde i da pokažemo ovim ljudima da nisu sami, bar ovaj jedan dan u godini. Nedavno sam čuo da je patrijarh rekao kako je razočaran je sve više ljudi kod nas zabranjuje deci da idu na veronauku. A na šta da ih daju? Šta će da budu oni kad porastu? Šta? Robovi i sluge tuđe! Treba da budu slobodni ljudi, slobodnoumni, dtreba da razmišljaju i posle smrti. A to ne mogu bez liturgije, ne mogu bez Boga. Kako će da slave slavu? Kako kad ne znaju ništa ni šta treba da se radi, ni ništa? Da dođe u crkvu i gleda šta rade drugi da bi znao šta da radi. Treba sam da zna! On to treba da zna odmalena jer se odmalena neguje voćka. Kad postane već velika i kada je stablo debelo i krivo, tu nemaš više šta da mu radiš – istakao je otac Popović i dodao kako preporod srpskog naroda treba da potekne iz Beograda.
Kako je istakao, Kosovo i Metohija jeste srce Srbije, ali Beograd je glava.
– Mislite da nemate vremena da dođete u Gračanicu? Ukoliko mislite da nemate vremena za veru, onda će vam Bog nešto oduzeti i onda će vam napraviti vremena. Knez Lazar je pozvao narod da dođe ovde i taj poziv i dalje važi. Boj na Kosovu i dalje traje, a trajaće dokle god ne kadimo, ne idemo na liturgije i ne živimo jedni sa drugima – objasnio je otac Popović za medije.
Izvor: Espreso.co.rs
