Region Danas
Tri dana posvećana blagodati Svetog duha.
U nedelju proslavljamo jedan od najvećih praznika u Srpskoj pravoslavnoj crkvi – Sveta Trojica ili Duhovi, koji se slavi pedeseti dan posle Vaskrsa i deseti dan posle Spasovdana. Ovaj praznik se praznuje tri dana, a prvi dan pada uvek u nedelju, na pedeseti dan od Uskrsa.
Istorijski značaj Svetih Trojica
Po obećanju Hristovom, u pedeseti dan po vaskrsenju i deseti po vaznesenju, spustila se blagodat Svetog duha na učenike sina Božjeg. Oni su potom progovorili mnoge jezike koje do tada nisu znali i krenuli po celom svetu da propovedaju reč gospodnju. Time je završeno osnivanje Hristove crkve, a apostoli su krenuli po svetu da šire Hristovo učenje.
Crkveno praznovanje nastavlja se čitave sedmice, tokom koje se nijedan dan ne posti, jer je to takozvana trapava nedelja. Potom sledi Petrovdanski post, koji ove godine otpočinje 12. juna. Kod Srba i još češće kod Rusa i Grka, taj praznik se zove i Pedesetnica. Po značaju to je treći praznik, posle Uskrsa i Božića.
Pravoslavno učenje o Svetoj Trojici
Pravoslavno učenje ο Svetoj Trojici nije samo dogmatski kanon ili oblast teologije, nego glavno i izričito učenje ο neizrecivoj i neshvatljivoj ljubavi tri ličnosti: Oca, Sina i Duha Svetog, koji su stvaralački uzrok, izvor, temelj i centar postojanja celog sveta.
Dogmat ο božanstvu Trojice definisan je na Drugom vaseljenskom saboru (Carigrad, 381) u prvom članu (Bog), od drugog do osmog člana (Sin), i u osmom (Duh Sveti) članu simbola vere. Dakle, Sveta Trojica su jedan Bog, ali on ima tri lica: Bog-Otac, Bog-Sin i Bog-Duh Sveti, koja su među sobom potpuno ravnopravna po božanskim osobinama.
Bog je jedan u tri lica
Bog je jedan u tri lica, jedna priroda, jedna moć, jedno delanje, jedna zajednička energija. Postoji, dakle, istovetnost prirode, volje i delanja, savršenog i stvarnog u Bogu. Tri lica poseduju istu prirodu, jednako i savršeno – zato Trojica ne znači tri božanstva (triteizam), ili tri različite božanske prirode, nego tri lica Božija (ipostasi). Istu prirodu poseduju i upotrebljavaju potpuno i jednako sva tri lica, ali svako na svoj način.
Običaji na Svetu Trojicu
Veruje se da u periodu pre i posle ovog praznika vladaju moćne energije. Običaj je da se obilaze manastiri, što bi naročito trebalo da čine osobe koje traže oprost grehova ili lek za bolest. Dobro je, kako tvrde upućeni, iz tih manastira poneti osveštanu vodicu jer u narednih godinu dana obezbeđuje harmoniju u domu.
Običaj je da se na taj praznik kuće i crkve ukrašavaju zelenilom – travom, cvećem i grančicama od kojih se, u toku molitve klečeći u hramovima, pletu venčići koji se nose kući i postavljaju na ikone, a ponegde se uz hram ostavljaju zelene grane drveća.
Poreklo korišćenja zelenila u običajima
Za to ima nekoliko “pokrića”. Jedno je po ugledu na starozavetni jevrejski običaj o prazniku Sedmica, pošto je Duh Sveti sišao na apostole na ovaj jevrejski praznik. Zelenilo obnavlja prirodu, a Duh Sveti obnavlja duše naše kao i celokupno biće.
Drugi je da su kuće Jevreji, a time i apostoli, ukrašavali granjem, cvećem i travom podsećajući se na vreme kad su posle ropstva lutali sa Mojsijem po pustinji i živeli u kolibama od granja i lišća.
Tradicionalni ritualni i verovanja
Često će žene spustiti i poneki mali venčić u tašnu, kao vrstu zaštite. Običaji vezani za Svetu Trojicu imaju veze sa paganskim vremenima i borbom protiv demona, te se smatra da na Duhove ne treba spavati. Stari narodni rituali bili su da se u džepu nosi i čen belog luka kao štit od neke nesreće.
Svi treba da izbegavaju teške radove kod kuće, a žene i devojke ne rade iglom ni koncem.
Sveti trojica kao krsna slava
Sveta Trojica je krsna slava mesta i gradova, ali i zavetine. Česte su litije.
Slava su Kraljeva, Kruševca, Požarevca, beogradskih opština Čukarica, Obrenovac i Lazarevac, kao i Bežanije. Kao slava, Dan policije i Dan MUP-a Srbije, obeležava se u znak sećanja na 1862. godinu, kada je srpska žandarmerija, na ovaj praznik, odigrala presudnu ulogu u sukobima kod beogradske Čukur-česme, kao i u naredna dva dana.
Foto: Youtube printscreen/Телевизија Храм/ Shutterstock
Izvor: Srbijadanas.rs
