Region Danas
Ivan Bosiljčić se jednom prilikom našao u životnoj opasnosti kada je autobus u kom se nalazaio “visio” sa litice.
Dok se pripremao za upis na Akademiju, Ivan je dobio priliku da statira u predstavi u svom rodnom gradu. Međutim, ono što je usledilo bila je situacija koja će zauvek promeniti njegov pogled na život.
– Akademiju sam upisao 1997. godine. Tog leta, dok sam se spremao da idem u Novi Sad, Narodno pozorište u Užicu me je angažovalo da statiram u jednoj predstavi. Igrali smo je na vrhu starog grada do kojeg se, zna svako ko je tamo bio, teško stiže – prisetio se Ivan, a nakon što je predstava uspešno izvedena, krenuli su nazad autobusom.
– To veče naš mali autobus je poleteo u provaliju. Na neki čudesan način, baš kao u filmovima, autobus se zadržao na ivici litice, ispod koje je tekla reka. Ipak, za razliku od filma, gde se u tim momentima čuje cika i vriska, kod nas je bio tajac. Klatili smo se kao na klackalici, dok su se pred nama smenjivale slike reka-grad-nebo, pa iznova.
“Vozač nam je spasao živote”
Vozač autobusa ostao je pribran i odmah hrabro reagovao.
– Rekao je: “Ja ću izaći poslednji”. Tako je i bilo. A mi smo, jedan po jedan, išli ka vratima i skakali što dalje od autobusa. Znali smo da nam je to jedina šansa da preživimo. Kasnije, kada sam stigao kući, saznao sam da je Velika Gospojina. Od tada taj praznik uvažavam kao drugi rođendan – priznao je Bosiljčić, prenosi magazin “Hello”.
Foto: Printscreen
Izvor: Alo.rs
