U sredu četvrte nedelje po Pashi proslavljamo osobiti praznik pod nazivom Prepolovljenje Pedesetnice. U ovom prazniku objedinjeno je praznovanje Vaskrsenja i praznika Pedesetnice koji nam predstoji.
Radi veličine i spasonosnog značaja praznika Pashe i praznika Pedesetnice, Crkva je Bogomudro ustanovila praznik Prepolovljenja Pedesetnice koji sobom objedinjuje Pashu i Pedesetnicu i stoga se proslavlja tačno na pola puta ili na sredini između Pashe i Pedesetnice. U jednoj od stihira ovog praznika i pojemo: „Pošto je došla polovina praznika Vaskrsenja tvoga Hriste i božanskog dolaska Svetoga duša Tvoga, sabravši se opevajmo tajne Tvojih čudesaˮ. Smisao praznika sredine ili Prepolovljenja Pedesetnice, jeste isticanje veze između Oca, Sina i Svetog Duha. U sredu, četvrte nedelje od Pashe (tačno između Pashe i Duhova), proslavljamo Hrista Posrednika. Njega je poslao Otac nebeski, a On daje Apostolima obećanje o nisposlanju Svetog Duha. U evanđelskoj perikopi koju čitamo na praznik Prepolovljenja Pedesetnice evanđelist Jovan nas podseća da je Spasitelj u polovini praznika „šatoraˮ ušao u hram da poučava. Takozvani praznik „šatoraˮ Jevreji su proslavljali kao Sukot i on se sastojao od blagosiljanja plodova ali i blagodarenja Bogu koji ih je izbavio. Evanđelist nas podseća da je osmog dana nakon praznika Gospod uzviknuo: „Ko je žedan neka dođe k meni i pije“. Jer, kao što Evanđelist Jovan svedoči: „Iz utrobe Njegove će poteći reke vode žive“ (Jovan 7, 37-38). Ova Živa voda o kojoj Evanđelist govori, simvolizuje znak Pedesetnice. Sada živimo u iščekivanju Svetog Duha, a naša žeđ za bogom produbljuje naša oseđanja i podstiče nas da primimo Božiji dar. Možemo zaključiti da nas ovo pominjanje vode života uvodi u nedelju koja nam predstoji, u nedelju žene Samarjanke koja je od Gospoda zatražila vodu života večnoga.
U sredu četvrte nedelje po Pashi proslavljamo osobiti praznik pod nazivom Prepolovljenje Pedesetnice. U ovom prazniku objedinjeno je praznovanje Vaskrsenja i praznika Pedesetnice koji nam predstoji.
Arhiepiskop Averkije (Taušev), veli: „U pesmama Prepolovljenja čas je reč o Vaskrsenju Hristovom, čas nas podsećaju na približavanje praznika Pedesetnice, kada je Vaskrsli Gospod poslao Svojim učenicima Duha Svetoga, obilno napajajući i utoljavajući duhovnu žeđ onih koji su poverovali u Hrista kao u Mesiju i Iskupitelja sveta.ˮ Ove reči nam opitno potvrđuju ono što smo na početku rekli, da praznikom Prepolovljenja Pedesetnice biva objedinjeno praznovanje Pashe i Pedesetnice.
Ikonografija ovog praznika oslanja se na evanđelsko kazivanje o Hristovom poučavanju u hramu, stoga na ikoni i vidimo Spasitelja koji sedi na sredini hrama i poučava. Na nekim ikonama Prepolovljenja Pedesetnice možemo uočiti oslanjanje na evanđelsko kazivanje Evanđelista Luke koji svedoči o Hristovom poučavanju u hramu kada je imao samo 12. godina, i stoga na ikonama vidimo izobražen Spasiteljev lik u vidu dvanaestogodišnjaka. Kada je reč o ikoni Prepolovljenja Pedesetnice, nije suvišno pomenuti jednu zanimljivost. Naime, u Almaškom hramu Sveta Tri Jerarha u Novom Sadu na mestu južnog Vladičanskog trona izobražena je ikona Prepolovljenja Pedesetnice, što svakako predstavlja jednu zanimljivu specifičnost jer se obično na mestu vladičanskih tronova izobražava Hrsistos kao Veliki Arhijerej.
Bogatu himnografiju praznika Prepolovljenja Pedesetnice sastavili su: Anatolije (slavu na hvalitne), Sveti Andrej Kritski (kanon praznika), Sveti Jovan Damaskin (stihovnje stihire). Svi himnografi naglašavaju momenat blagodarnosti Vaskrslom Gospodu i navode Spasiteljevo obećanje da će poslati Duha Utešitelja. Kada je reč o drevnosti praznovanja praznika Prepolovljenja Pedesetnice jerusalimski kanonar nam svedoči da je njegovo praznovanje u Crkvi prisutno još od sedmog veka. Svedočanstva nalazimo u tipiku Velike Crkve, Sinajskom kanonaru, kao i u evargetidskom tipiku. U mislima Svetog Teofana zatvornika za svaki dan, nalazimo predivno tumačenje praznika Prepolovljenja pedesetnice: „Na „Prepolovljenje“ [Pedesetice] čujemo Gospoda gde poziva: Ko je žedan neka dođe meni i pije. Ako je tako, onda pođimo svi k Njemu. Svako će kod Njega utoliti svoju žeđ, ma čega da je žedan, naravno, ukoliko predmet njegove žeđi nije protivan Gospodnjem Duhu. Koji je žedan znanja neka ide ka Gospodu, jer je On jedinstvena svetlost koja istinski prosvećuje svakog čoveka. Ko je žedan očišćenja od grehova i umirenja savesti koja ga peče, neka ide ka Gospodu, jer je On podigao sve grehe sveta na Krst i razdrao obveznicu njihovu. Žedni mira u srcu – neka idu ka Gospodu: On je skrivnica zbog koje čovek zaboravlja na sva lišavanja i prezire sva bogatstva. [Čovek je tada spreman sve da ostavi] samo da bi Njega Jedinog stekao. Kome je potrebna snaga – u Njemu je svaka sila; ko traži slavu – kod Njega je slava nadsvetska; ko slobodu – On je Darodavac istinske slobode. On će da reši sve naše nedoumice, da rastrgne okove strasti, da razveje sve tuge i žalosti, da nadvlada sve prepreke, sva iskušenja i zamke vražje, i da upravi put naš ka duhovnom životu. Pođimo zato svi ka Gospodu!ˮ
Za zdravlje i zaštitu svog doma od bolesti izgovorite sledeći tropar:
Prepolovivši praznik, ožednelu moju dušu napoj vodama pobožnosti, kao što si Spasitelju sve pozivao: Dođite svi koji ste ožedneli ka Meni i pijte! Izvore života našega, Hriste Bože, slava Tebi! (tropar)
Prepolovljavajući zakoniti praznik, Stvoritelju svih i Vladiko, okupljenima si govorio, Hriste Bože: Hodite i zahvatite vodu besmrtnosti! Zato Ti pripadamo i verno kličemo: Milosti nam Tvoje daruj, jer si Ti Izvor našega života! (kondak)
Izvor: Eparhija-timocka.org