IMALA JE 11 GODINA KAD JE OSUĐENA ZA SERIJSKA UB*STVA: Ono što je radila žrtvama LEDI K*V, a evo gde je danas

Devojčica koja je sa 11 godina osuđena za serijska ubistva, ubrzo je bila puštena iz zatvora.

Serijski ubica Meri Bel imala je 11 godina kada je osuđena na doživotni zatvor zbog ubistva dvoje mališana 1968. godine – ali sada živi u anonimnosti nakon što je oslobođena samo 12 godina kasnije. Godine 1968, Meri Bel iz Njukasla u Engleskoj imala je samo 10 godina kada je zadavila svoju prvu žrtvu, četvorogodišnjeg Martina Brauna, a zatim ostavila opsednute ispovesti njegovoj porodici. Dva meseca kasnije, Bel je ubio i osakatio trogodišnjeg deteta po imenu Brajan Hou. U međuvremenu, pokušala je da zadavi još nekoliko dece i jasno je stavila do znanja u svojim beleškama da želi da nastavi da ubija. Međutim, nije uspela nakon što ju je policija brzo privela.

Pošto je počinila svoje zločine dok je bila mlađa maloletnica, Meri Bel imala samo 23 godine kada je puštena iz zatvora nakon što je odslužila 12-godišnju kaznu za dva ubistva.

Meri Bel je rođena 26. maja 1957. od Beti Mekriket, 16-godišnje seksualne radnice koja ju je često zapostavljala i mlatretirala.

Prema kasnijim izveštajima koje je dala sama Meri Bel, njena majka je počela da je koristi za seksualni rad kada je imala samo četiri godine – iako članovi porodice to i dalje ne potvrđuju. Oni su, međutim, znali da je Marin mlad život već bio obeležen gubitkom: videla je svog petogodišnjeg prijatelja kakoga gazi autobus.

S obzirom na sve što se dogodilo, nije ih iznenadilo što je Meri Bel do 10. godine postala čudno dete, povučeno i manipulativno, koje je uvek lebdelo na ivici nasilja. Ali bilo je mnogo toga što nisu znali.

Nedeljama pre svog prvog ubistva, Meri Bel se ponašala čudno. 11. maja 1968. Meri se igrala sa trogodišnjim dečakom kada je on teško povređen u padu sa vrha skloništa za vazdušne napade; njegovi roditelji su mislili da je to bila nesreća. Sledećeg dana, tri majke su javile policiji da je Meri pokušala da udavi njihove male ćerke. Usledio je kratak policijski razgovor i predavanje — ali nije podignuta optužnica.

Zatim je 25. maja, dan pre nego što je napunila 11 godina, Meri Bel nasmrt zadavila četvorogodišnjeg Martina Brauna u napuštenoj kući u Skotsvudu u Engleskoj. Napustila je mesto događaja i vratila se sa prijateljicom, Normom Bel (bez rodbine), i otkrila da su ih tukla dva lokalna dečaka koji su se igrali u kući.

Policija je bila zapanjena. Osim malo krvi i pljuvačke na licu žrtve, nije bilo očiglednih znakova nasilja. Međutim, na podu blizu tela bila je prazna boca od lekova protiv bolova. Bez daljih tragova, policija je pretpostavila da je Martin Braun progutao pilule. Oni su njegovu smrt proglasili nesrećom.

Zatim, nekoliko dana nakon Martinove smrti, Meri Bel se pojavila na pragu Braunovih i zatražila da ga vidi. Njegova majka je nežno objasnila da je Martin mrtav, ali Meri je rekla da je to već znala; htela je da vidi njegovo telo u kovčegu.

Ubrzo nakon toga, Meri i njena prijateljica Norma upali su u vrtić i vandalizirali ga beleškama preuzimajući odgovornost za smrt Martina Brauna i obećavajući da će ponovo ubiti. Policija je pretpostavila da su beleške morbidna šala. Za vrtić, ovo je bila samo poslednja i najuznemirujuća u nizu provala; umorno su postavili alarmni sistem.

Nekoliko noći kasnije, i Meri i Norma su uhvaćene u školi.

U međuvremenu, Meri Bel je svojim drugarima iz razreda govorila da je ubila Martina Brauna. Njena reputacija razmetljive osobe i lažova sprečila je bilo koga da njene tvrdnje shvati ozbiljno. To jest, sve dok se još jedan dečak nije pojavio mrtav.

31. jula, dva meseca nakon prvog ubistva, Meri Bel i njena prijateljica Norma ubile su trogodišnjeg Brajana Haua davljenjem. Ovog puta, Bel je unakazila telo makazama, grebajući mu butine i iskasapivši polni organ.

Kada je Brajanova sestra otišla da ga traži, Meri i Norma su ponudile pomoć; pretražili su komšiluk, a Meri je čak ukazala na betonske blokove koji su sakrili njegovo telo. Kada je Brajanovo telo konačno pronađeno, komšiluk je uhvatila panika: dva dečaka su sada bila mrtva. Policija je intervjuisala lokalnu decu, nadajući se da je neko video nešto što bi dovelo do osumnjičenog.

Bili su šokirani kada je stigao izveštaj mrtvozornika: kako se Brajanova krv ohladila, na njegovim grudima su se pojavili novi tragovi – neko je žiletom izgrebao slovo “M” na njegovom torzu. I bila je još jedna uznemirujuća napomena: nedostatak sile u napadu sugeriše da je Brajanov ubica možda bilo dete.

Meri i Norma su loše uradile svoj posao prikrivanja interesa za istragu u svojim intervjuima sa policijom. Norma je bila uzbuđena, a Meri izbegavala, posebno kada je policija istakla da je viđena sa Brajanom Hauom na dan njegove smrti. Na dan Brajanove sahrane, Meri je primećena kako vreba ispred njegove kuće; čak se i smejala i trljala ruke kada je videla njegov kovčeg.

Pozvali su je nazad na drugi razgovor, a Meri je, možda osetivši da se približuju istražitelji, izmislila priču o tome da je videla osmogodišnjeg dečaka kako udara Brajana na dan kada je umro. Dečak je, kako je rekla, nosio par slomljenih makaza.

To je bila velika greška Meri Bel: sakaćenje tela makazama je skriveno od štampe i javnosti. Bio je to detalj poznat samo istražiteljima i još jednoj osobi: Brajanovom ubici. I Norma i Meri su se slomile pod daljim ispitivanjem. Norma je počela da sarađuje sa policijom i umešala Meri, koja je i sama priznala da je bila prisutna tokom ubistva Brajana Houa, ali je pokušala da okrivi Normu. Obe devojčice su optužene i zakazan je datum suđenja.

Na suđenju, tužilac je rekao sudu da je razlog Meri Bel za izvršenje ubistava bio “isključivo zbog zadovoljstva i uzbuđenja zbog ubistva”. U međuvremenu, britanska štampa je ubicu dece nazivala “zlorođenim”.

Porota se složila da je Meri Bel počinila ubistva i izrekla osuđujuću presudu u decembru. Ubistvo iz nehata, a ne ubistvo, bila je presuda, jer su sudski psihijatri ubedili porotu da Meri Bel pokazuje “klasične simptome psihopatije” i da se ne može smatrati potpuno odgovornom za svoje postupke.

Norma Bel je smatrana nevoljnim saučesnikom koji je pao pod loš uticaj. Ona je oslobođena. Sudija je zaključio da je Meri opasna osoba i ozbiljna pretnja drugoj deci. Osuđena je na zatvor “po volji Njegovog Veličanstva”, britanski pravni izraz koji označava neodređenu kaznu.

Šta se dogodilo sa Meri Bel posle ubistava i gde je ona sada

Očigledno, moćnici su bili impresionirani lečenjem i rehabilitacijom Meri Bel posle 12 godina, i pustili su je 1980. Puštena je na uslovnu, što je značilo da je tehnički još uvek služila kaznu, ali je to mogla da radi dok je živa, u zajednici pod strogom uslovnom kaznom.

Meri Bel je dobila novi identitet kako bi joj bila pružena šansa za novi život i zaštita od pažnje tabloida. Ipak, bila je primorana da se nekoliko puta seli kako bi izbegla proganjanje tabloida, novina i šire javnosti, koja je nekako uvek pronalazila načine da joj uđe u trag.

Stvari su se pogoršale za Meri nakon što je dobila ćerku 1984. Naime, ćerka nije znala za zločine svoje majke sve dok nije imala 14 godina, a tabloid je pronašao njenog vanbračnog muža da ih obe pronađe. Ubrzo je gomila novinara opkolila njenu kuću i ulogorila se ispred nje. Porodica je morala da pobegne iz kuće sa posteljinom preko glave.

Danas je Meri Bel u zaštitnom pritvoru na tajnoj adresi. I ona i njena ćerka ostaju anonimne i zaštićene su po nalogu suda.

Foto: KEYSTONE Pictures USA / Zuma Press / Profimedia
Izvor: Stil.kurir.rs