Region Danas
Za sada nije tačno poznato kakva terapija će biti određena dečaku ubici, niti gde će biti dugoročno smešten, ali je izvesno da ta odluka neće pasti ovih dana.
Odličan učenik sa sijaset vanškolskih aktivnosti. Mami i tatin ponos, “mali genijalac”, kako su ga zvali. I zaista, način na koji je dečak ubica planirao masovni masakr u OŠ “Vladislav Ribnikar” navodi na pomisao da je reč o natprosečno inteligentnoj osobi: napravio je tlocrt škole, spisak vršnjaka koji su “primarne mete”, Molotovljeve koktele… Izabrao precizno oružje iz očeve kolekcije i vreme napada kada je njegovo odeljenje VII/2 najbliže ulazu u školu, a školska policajka daleko. Zar sve to sa samo 13 godina starosti može da uradi neko ko nije daleko iznad proseka, ko nije “zli genije”?
Realnost iza maske genija: Psihološki profil dečaka ubice
Izvor “Blica” blizak istrazi kaže da nije sve kao što na prvi pogled izgleda. Iznosi šokantnu tvrdnju: prema svemu što dosad znamo, dečak ubica je, zapravo – intelektualno prosečan!
– Nikakav genije, kao što je navođeno. Moguće je da su mu zbog toga smetali ostali u odeljenju, jer je morao, primera radi, više truda da ulaže kako bi dostigao uspeh neke od svojih žrtvi, ili i da bi zadovoljio roditelje koji su, prema svemu što znamo, od njega zahtevali besprekoran uspeh. Može se reći da su ga spartanski vaspitavali – kaže izvor.
Pritisak ambicioznih roditelja: Da li je tu izvor problema?
Kako “Blic” piše, roditelji dečaka ubice su bili veoma ponosni na svog “malog genijalca”, kako su ga zvali, jer je pored obaveza u elitnoj školi išao i na brojne vannastavne aktivnosti. Govorio je strane jezike, išao u školu glume, muzičku školu, trenirao sportove, pobeđivao na gradskim takmičenjima, bio odlikaš.
Da li je toliki pritisak hiperambicioznih roditelja ostavio tragične posledice na psihu dečaka ubice? Tome u prilog ide nedavna izjava Mine Zirojević, članice Saveta roditelja u OŠ “Vladislav Ribnikar”. Zirojević je izjavila da je, prema onome što je mogla da čuje od đaka koji su poznavali dečaka ubicu, primećeno da je bio takmičarski nastrojen i da se nekada pomalo svađao sa decom koja su možda bila bolja od njega na nekom času.
– Sada se priča da je baš to razlog i da ga niko nije maltretirao iz te smene – rekla je tada Mina Zirojević.
Pretpostavlja se da u mozgu nema urođenih fizičkih anomalija
Dečak ubica sa na klinici nalazi u izolaciji. U ovakvim slučajevima, mada je ovaj teško porediti sa bilo kojim drugim, u timu za opservaciju su najčešće tri stručnjaka. Izvor kaže da je praksa da se sprovodi cela baterija veštačenja i dodatne dijagnostike, kao što je, primera radi i laički rečeno, analiza strukture centralnog nervnog sistema putem skenera. Ipak, pretpostavlja se da dečak ubica nema urođenih fizičkih anomalija. Iz pouzdanih izvora dosad smo saznali da dečak ubica ne pokazuje kajanje. Hladan je i smiren, nije tražio da kontaktira s bilo kim, niti se interesuje za roditelje. Njegova jedina zanimanja su sadržana u dva pitanja koja postavlja: “Kada izlazim?” i “Kakav odjek ima to što sam uradio?”.
Misterija superega dečaka ubice: Odsustvo krivice i kajanje
Na osnovu tih informacija stručnjaci čvrsto veruju da dečak ubica iz nekog razloga nema formiranu važnu komponentu ličnosti, takozvani superego.
Prema teoriji Sigmunda Frojda, začetnika psihoanalize, superego je etička komponenta nečije ličnosti koja dotičnoj osobi daje moralne standarde na osnovu kojih se ponaša. Superego se razvija mahom tokom prvih pet godina života deteta, kao reakcija na roditeljske kazne ili odobravanja. Dete pritom upija moralne standarde svojih roditelja, tradicije porodice i društva u kojem odrasta i u njemu se formira superego, kojim kontroliše agresiju i druge društveno nepoželjne impulse.
Kada dete ima pravilno razvijen superego, ono oseća krivicu ili anksioznost prilikom kršenja etičkih standarda postavljenih od svog superega i ima potrebu da se iskupi za učinjene greške. Kod dečaka ubice ništa od toga ne postoji. Ne oseća krivicu i, štaviše, željno iščekuje trenutak kada će biti pušten sa klinike, a umislio je da to treba da se dogodi svakog trenutka. Ne dobija ni sedative jer je potpuno smiren. Nisu mu potrebni!
– Nema osećaje, izuzev za sebe i svoje potrebe – kaže izvor.
Mogućnost ponavljanja zločina: Veliki rizik u budućnosti
Navodi da sve to ukazuje na ogroman rizik da dečak ubica ponovi isto ili slično krivično delo, ako bude u prilici.
– Niko ne može da isključi taj ogromni rizik – kaže naš sagovornik upućen u slučaj.
Posledice i potencijalna terapija: Kakva je budućnost dečaka ubice?
Za sada nije tačno poznato kakva terapija će biti određena dečaku ubici, niti gde će biti dugoročno smešten, ali je izvesno da ta odluka neće pasti ovih dana. U opticaju je nekoliko varijanti, a sigurno je samo da ni u jednoj ne postoji šansa da bude vraćen u školu.
Sagovornik “Blica” kaže da dečak ubica ne može ići u zatvor jer je masakr počinio sa samo 13 godina i smatra se da nije krivično odgovoran. Ipak, može mu biti izrečena medicinska mera lečenja u nekoj od specijalizovanih zdravstvenih institucija.
Izvor: srbijadanas.rs
