Region Danas
Ono što je bitno, nemačka okupacija se tog 5. juna 1941. godine nije naročito osećala u Smederevu, gradu na 45 kilometara od Beograda
Bio je topao letnji dan, iako kalendarski leto još nije došlo. Četvrtak 5. jun 1941. godine, pijačni dan u Smederevu, pa je stanovništvo iz okolnih sela požurilo da u gradu proda šta može.
Školska godina je bila završena, ali umesto na Vidovdan 28. juna, odlučeno je da, zbog ratnog stanja u zemlji, đaci iz Smedereva i okolnih sela baš taj da dođu da podignu đačke knjižice.
Ono što je bitno, nemačka okupacija se tog 5. juna 1941. godine nije naročito osećala u Smederevu, gradu na 45 kilometara od Beograda.
Bilo je naravno nemačkih vojnika, ali se narod slobodno kretao, trgovalo se i radilo, pa je i život nekako išao dalje. Samo dan pre u gradu je gostovala pozorišna trupa iz Novog Sada.
A onda se u 14.14. začula strahovita eksplozija iz pravca tvrđave, jednog od simbola Smedereva koji se nalazi u centru grada. Za samo nekoliko trenutaka Smederevo je bilo potpuno uništeno.
Eksplozija je bila jačine omanje atomske bombe, a nakon toga prašina i dim prekrili su nebo i ništa se nije videlo.
Potres od eksplozije se osetio do Beograda, Vršca, Požarevca, a plamena pečurka na nebu, kažu ljudi, videla se čak do Raške 155 kilometara dalje vazdušnom linijom. Stručnjaci kažu da je stara Tvrđava sprečila da se desi veća tragedija i da deo Beograda bude sravnjen sa zemljom.
Prošlo je osam decenija od razorne eksplozije u Smederevskoj tvrđavi, tragičnog događaja koji će ostati upisan u istoriji ovog grada zbog nezapamćenog razaranja i velikog broja stradalih.
Eksplozija nagomilane municije i drugih eksplozivnih sredstava u Smederevskoj tvrđavi 5. juna 1941. bila je sigurno najveća tragedija koja je pogodila srpski narod od Aprilskog rata i uspostavljanja nemačke okupacione uprave u centralnom delu Srbije, a svakako najveća tragedija u viševekovnoj povesti Smedereva.
Do eksplozije je došlo u 14 sati i 14 minuta i do temelja je porušeno sve u prečniku od desetak kilometara od drevnog zdanja. Tačan broj stradalih nikada nije utvrđen, ali se procenjuje da je poginulo između dve i po i četiri hiljade građana Smedereva i okoline. Prema podacima tadašnje komisije za obnovu, od 2.400 kuća samo je 25 ostalo neoštećeno.
U tvrđavi je napravljen krater prečnika pedeset i dubine oko devet metara, a na grad se sručilo oko četiri hiljade tona kamena. Iako je srednjovekovna tvrđava pretrpela najteže udarce i bila napola razorena, svi su saglasni: da nije bilo njenih stamenih kula, razmere katastrofe bile bi mnogo veće. Prema nezvaničnim procenama u tvrđavi se tada nalazilo više od 400 vagona municije i tridesetak vagona eksploziva i baruta.
Veliki broj poginulih, čiji tačan broj verovatno nikada nećemo doznati, opterećuje i danas. Dodajmo tome i izuzetno veliki broj teško i lakše ranjenih, psihološki traumatizovanih za čitav život, te potpunu devastaciju urbanog jezgra varoši, a samim tim i dotadašnjeg svakodnevnog životnog okruženja Smederevaca ili onih koji su se pod teškim teretom ratnih prilika u tom gradu zatekli, navode iz Muzeja u Smederevu, ocenjujući da je reč o jednoj od najvećih tragedija tokom čitavog trajanja Drugog svetskog rata na teritoriji Srbije.
Bezimeni
Spomen-kosturnica na Starom groblju u Smederevu podignuta je 1942. godine i na njoj je upisano samo 485 imena žrtava eksplozije, dok je većina poginulih sahranjena bezimena u zajedničkoj grobnici na ulazu u to groblje.
Izvor: espreso.co.rs
