Region Danas
Merima iz Bosanske Krupe i Dušan iz Beograda su simbol ljubavi i zajedništva, kojeg i danas treba da se prisetimo mnogo češće nego što to činimo
Merima i Dušan su 30 godina u sretnom braku. To što su različite nacionalnosti i vere nije im smetalo da se venčaju u Beogradu tokom rata koji je trajao u Bosni, prenosi Naj žena.
Te 1992. godine samo je jedna stvar odlučivala o životu ili smrti ljudi u Bosni, da li se krste ili klanjaju, da li su Srbi ili muslimani.
Merima Buzimkić iz Bosanskog Grahova je te 1992. godine sa ratišta iz Knina došla vojnim avionom u Beograd, u nameri da potraži tetku koja je živela u Batajnici.
– U Beogradu sam 22. oktobra 1992. godine upoznala svog sadašnjeg supruga Dušana. Posle mesec dana našeg viđanja, Dušan me pozvao na svoju slavu. Došla sam da pomognem njegovoj majci i tu me i zaprosio, ispričala je Merima za Naj ženu.
Merima je pristala da ostane sa Dušanom i da se uda za njega. U tom momentu nije znala da li su njeni roditelji uopšte živi i šta se sa njima dešava, jer je rat u Bosni bio u najvećem jeku.
– Godinu dana smo živeli nevenčani, radili smo i sakupljali novac za svadbu. Ubrzo posle svadbe smo dobili dvoje dece.
Reakcija roditelja kad im je rekla da se udala za Srbina
Da brak u ratu sklope muslimanka i pravoslavac, nisu se svi, kaže slagali odmah, no njih dvoje ostali su lojalni jedno drugom i istrajni u nameri da stupe u brak. U oktobru ove godine, Meri i Dule će da proslave trideset godina braka.
– Kad sam saznala da su mi roditelji živi, posle par godina, ja sam im poslala pismo. Tad sam im javila da sam se udala u Beogradu za Dušana Pavlovića i da imam dvoje dece. Čak i da su se ljutili, ne bi mogli da utiču na mene jer sam ja već oformila svoj život i osnovala porodicu.
Merimin otac Osman je na početku malo negodovao jer se Merima udala za Srbina. Međutim, ubrzo su promenili mišljenje kada su upoznali Dušana.
– Kada su saznali da sam živa, bili su srećni, jer su se plašili da su i mene izgubili. Ljutio se tata malo na početku, al kako narod kaže, svoje se meso ne jede. Pošto mi je brat stradao u tom ratu u Bosni, ostale smo dve sestre i ja. Moji roditelji su toliko zavoleli Dušana, da su uvek govorili da im je to najbolji zet.
Marinim otac Osman ima tri veroispovesti u svojoj kući
– Jedna sestra se udala za Amerikanca i živi u Njujorku, druga sestra se udala u Bosni za muslimana, a ja za Srbina Dušana. Tako da moj otac u svojoj ući ima tri veroispovesti.
Kada je Merima došla u Beograd 1992. godine, svi su znali odakle dolazi i koje je veroispovesti, ali kaže da nikada nije naišla na ružne komentare.
– Nikada nisam doživela da me neko uvredi, da me popreko pogleda. Sretala sam i ogorčene ljude koji su u tom ratu izgubili članove porodice, ali ja lično nikada nisam osetila nikakvu neprijatnost.
Merima i Dušan danas slave Božić sa svojom porodicom. Iako obeležava Bajram, Meri kaže da poštuje sve hrišćanske, verske praznike, ali da vera i nacija nisu njena životna odrednica.
– Za mene je važno kakav si čovek. Nevažno je da li se krstiš ili klanjaš, objašnjava Merima i dodaje da je u tom duhu vaspitavala i svoje ćerke.
Merima slavi Uskrs sa svojom porodicom i priprema trpezu po svim hrišćanskim običajima.
Zar je važno da l’ se “peva ili pjeva”, kog smo opredeljenja, nacionalne ili verske pripadnosti ako smo ljudi i ako imamo dovoljno ljubavi za sve? I ima li išta lepše nego videti da se svoje čuva, tuđe poštuje, a sloga vlada među ljudima?
Foto: preentscreen
Izvor: Najzena.alo.rs/Stil.kurir.rs
