Region Danas
Sveštenik Vlada Dimitrijević sada objašnjava kako bi trebalo provesti veliki praznik
Da li je prihvatljivo na crveno slovo uključiti veš mašinu i kako zapravo treba da se proslave vaskršnji praznici, govori sveštenik Vlada Dimitrijević.
Najveći hrišćanski praznik Vaskrs dan je kada je Isus vaskrsao. Njemu prethodi najtužniji dan za vernike – Veliki petak, kada je Isus razapet na krstu. To su dani i kada se u narodu prožimaju vera i sujeverje, pa se neretko fokus smakne na suštinskog značenja crkvenog praznika na dilemu, recimo, treba li uključivati mašinu za veš na crveno slovo.
Sveštenik Vlada Dimitrijević sada objašnjava kako bi trebalo provesti veliki praznik, kao i da li je prihvatljivo na crveno slovo u crkvenom kalendaru oprati sudove, obrisati prašinu, uključivati kućne aparate, raditi u polju
Za početak podseća kako bi suštinski trebalo da se provede veliki crkveni praznik.
„Razgovarajući sa svojim parohijanima, uočio sam da su Vaskrs, Božić, krsna slava, litija ono što oni najčešće pominju i što im suštinski znači. Čovek, uostalom, najbolje sebe izražava kroz praznovanje praznika, prazničnu radost i radovanje Bogu. Suštinski praznike bi trebalo počinjati molitvom u crkvi, učešćem na Svetoj liturgiji, razmišljanjem o smislu i značaju samog praznika. Čitanje Svetog pisma je ono što može upotpuniti naše proslavljanje. Svaka nedelja je mali Vaskrs i praznik. Samo ime nedelja dolazi od -ne delati, -ne raditi. Tada se okrećemo onim duhovnim stvarima i vrednostima i ne radimo neke uobičajene poslove, tj. tada odlažemo sve ono što možemo uraditi u toku nedelje, a okrećemo se onome što je bitno za naše spasenje.“
A da li su radovi poput sređivanja dvorišta, terase, bašte prihvatljivi ili ne?
„Često okolnosti određuju da li je nešto prihvatljivo ili ne. Tako se dosta razlikuje život na selu od života u gradu. Na selu, ako ne pokupite seno pred kišu, pa makar to bilo i na neki praznik, grešite jer tako ostavljate životinje o kojima se brinete bez hrane. S druge strane, u gradu jednu terasu dobrom organizacijom možete da uredite i pre praznika.“
Na kraju, da li su sva ova pitanja koja sebi mnogi postavljaju odraz sujeverja ili ima u tome traga istinskog poštovanja prema prazniku?
„Na neki način već ste dali odgovor kroz samo pitanje. Ima puno sujeverja u ovim pitanjima. Najčešće ih postavljaju oni koji nisu crkveni, koji nisu bili u crkvi na dan praznika i koji se plaše da se ne ogreše. Kod njih preovlađuje osećanje straha prema Bogu. Boga doživljavaju kao nekoga ko kažnjava, a ne kao ljubav. Sve ovo se dešava kada izostane ispravno i istinsko bogopoštovanje.“
Na to se konačno nadovezuje i obeležavanje krsne slave među Srbima.
„Često se čuju prigovori o negativnoj strani proslavljanja slava, da su one praćene pijančenjem, neradom i tome slično. No, suštinu bilo koje pojave moramo procenjivati ne po njenom iskrivljavanju, već po njenom pravom smislu i naznačenju. Stoga se o proslavljanju slava mora govoriti uvek iz perspektive njihovog izvornog smisla: šta one zaista jesu i kako bi ih trebalo praznovati. Slava nije običaj koji se može posmatrati van crkve“, zaključuje sveštenik Vlada Dimitrijević, koji je vrlo angažovan u okviru projekta Verodar, koji podstiče stvaralačke potencijale lokalne zajednice, pre svega, talentovanih mladih ljudi, u okviru muzičkog, literarnog i multimedijalnog izraza.
Sveštenik Vlada Dimitrijević, Foto: Facebook / Vlada Dimitrijević
Izvor: Nova.rs/Espreso.co.rs
