Region Danas
Herojska priča Biljana Topalović iz sela Crljenac u opštini Mali Crniće kod Požarevca koja je 2019. godine pronašla bebu u snegu
Svaki put kada čujemo priču o napuštenim bebama, pomislimo da nema gore i potresnije, a kada su tek rođene bebe ostavljane u kontejneru, dubokom snegu kraj puta, u taksiju… od toga retko ko može da se oporavi emotivno.
Upravo takva sudbina sačekala je tek rođenog dečaka u januaru 2019. godine koji je pronađen ostavljen u korpi na lokalnom putu kod Požarevca, a kog je, srećom, uočila meštanka sela Crljence.
– Videla sam zavejanu korpu i čula neobičan zvuk, da bismo komšinice i ja ubrzo ugledale nožice kako mrdaju i shvatile da je tu promrzla beba – ovako je za “Blic” tada pričala Biljana Topalović, koja se u tom trenutku, kako kaže, toliko uspaničila da nije mogla da se seti broja policije ni doma zdravlja.
– Bio je mokar, ruke i noge su mu bile jako crvene. Videla sam da je umotan u pocepani stolnjak i stavljen na plavi peškir u korpu koja je bila prekrivena dečjim ćebetom – kazala je tada Biljana koja je dečaka potom nazvala Srećko, jer je imao sreće da preživi surove uslove prvih sati svog života. Kasnije je nazvan Tadija, koji je mesec dana nakon toga smešten u hraniteljsku porodicu.
Kako je izgledao dan kad je Biljana pronašla bebu?
– Interesantno je da smo, 15 minuta pre nego što smo pronašli bebu, brat i ja prošli pored gurajući kolica, ali nismo ništa videli. U povratku, brat i ja smo pričali i spazila sam pletenu korpu. Skrenulo mi je pažnju to što je puna i prekrivena ćebetom koje je bilo već zavejno. Dok smo se pitali šta bi to moglo da bude, čuli smo zvuk koji je dopirao iz korpe, nešto poput zvuka koji ispušta pas ili mačka – priča Biljana Topalović.
Ni ne sluteći da je u korpi dete, Biljana je pozvala svoju komšinicu ispred čije kapije je bila korpa, ali ona nije znala o čemu se radi. Ubrzo je, priča, stigla još jedna komšinica i dok su razmišljale šta je tu, u jednom momentu su ugledale noge.
– Komšinica nije znala jer je to kapija od ekonomskog dvorišta. Drugim rečima, to je ulaz u dvoršte gde je seno i kotlarnica, dok se do kuće ide sa sasvim druge strane. Razgovarale smo da bi smo u jednom momentu videle da dete mrda nožicama. Bile smo šokirane. Toliko sam se uspaničila da u trenutku nisam mogla da se setim broja policije i doma zdravlja – kaže naša sagovornica.
Ne znajući koliko je mališa proveo vremena napolju, Biljana je odmah zatražila odobrenje od policije da ga unese u kuću kako bi se zagrejao do njihovog dolaska. Tada je videla da novorođenče nema čak ni pelene.
Iz Opšte bolnice u Požarevcu potvređeno nam je da je beba pronađena u dobrom opštem stanju, te da je napredovala.
Iako nama nije poznato ko su roditelji dečaka ostavljenog na vejavici, Biljana je dokazala da još postoje dobri ljudi. Kada je mali Srećko zbinut u bolnici otišla je da ga poseti i odnela mu pelene, benkice, flašicu, cuclu…
Taj plač para dušu…
“Kada majka odlazi, a mnoge i ne okreću glavu, bebe su veoma uznemirene, kao da znaju da im se nešto prelomno dešava u životu. A plač ostavljenog deteta je bolniji i duži, razlikuje se od plača drugih beba. Ovaj plač kao da traži zagrljaj, ljubav”, ovako medicinske sestre koje brinu o napuštenim bebama opisuju situacije u kojima su se, nažalost, mnoge našle u svojoj karijeri i to više puta.
– Plač opstavljene bebe prestane čim ga privijemo na grudi i počnemo da pevušimo. Tada u njihovim očima vidite odraz vaše ljubavi i to je ono zbog čega budemo srećni – isrpičala je ranije za “Blic” doktorka Valentina Videnović.
Ona je ispričala da u leskovačkom porodilištvu bebe prihvataju sa bolom: “Čuvamo ih kao svoju decu, a ispratimo u suzama”.
Foto: Shutterstock
Izvor: Blic.rs/Stil.kurir.rs
