Region Danas
Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić oglasio se na društvenoj mreži “X” povodom 80 godina od oslobođenja Beograda.
– Pre osamdeset godina, u jutro 20. oktobra 1944. nad Beogradom je zavladala tišina koju su samo povremeno prekidali kratki pobednički rafali slavlja. Dok se nad Savom razilazila magla, tenkovi Crvene armije i pešadija jugoslovenske partizanske vojske već su napredovali prema Zemunu i Sremu.
Nakon šest dana grmljavine topova, detonacija granata i neprestane pucnjave, u strahovitoj bici koja se vodila u čitavom gradu, od Avale do Kalemegdana, iz Beograda su, posle dugih 1287 dana surove okupacije, zauvek proterani nacisti. Sa palate Albanija, najviše tačke koja se videla iz svih delova tadašnjeg Beograda, zavijorila se jugoslovenska zastava slobode sa petokrakom. Beograđani su izlazili na ulice da, po prvi put posle četiri strašne godine, ponovo osete slobodu…
Beograd u svojoj istoriji ima puno važnih datuma, a 20. oktobar je jedan od najvažnijih. Sloboda koja je uz ogromne žrtve izvojevana tog dana od koga više nije bilo Hitlerovih okupatora na njegovim ulicama, i njena lepota, onako kako su je doživeli tadašnji Beograđani, biće nam danas mnogo razumljivija i bliža ako se setimo kako je Beograd mučenički stradao u mestima nezamislivog nasilja, terora i smrti, čiji pojmovi i sada zvuče zastrašujuće: logor na Banjici, streljanje na Jajincima, kamion gasna komora sa Sajmišta, logora na Starom Sajmištu, vešanje na Terazijama, Gestapo, Holokaust, SS, zatvor u Đušinoj, Specijalna policija, Topovske šupe…
Bezbrojna su mesta stradanja Beograda u Drugom svetskom ratu, a žrtve se broje u desetinama hiljada. Ubijani su rodoljubi, Srbi, Jevreji, Romi, svi koje je nacizam video kao pretnju svojoj zlikovačkoj i čudovišnoj ideji. Mnogo se stradalo u tih 1287 dana okupacije u Beogradu, i malo koja reč je stanovništvu toliko ulivala nadu kao reč Sloboda.
Zbog slobode su od 14. do 20. oktobra 1944. godine hiljade Beograđana izašle na ulice, ne obazirući se na opasnost bitke, da pomognu crvenoarmejcima i partizanima u uništenju nacista. Oslobodioci Beograda, crvenoarmejci i partizami, nisu poznavali grad i bez pomoći Beograđana da zaobiđu naciste bitka bi trajala mnogo duže. Ništa tih dana nije bilo važnije…
Zato je sećanje na ovaj praznik, i njegovo obeležavanje, i danas toliko važno. Ono je naša dužnost prema tolikim žrtvama nacizma, i naše vrednovanje tolike želje Beograda za slobodom koja mu je doneta na ovaj dan. To je sveta dužnost, i tako je jedino vidim.
Slavni čin oslobođenja ne treba mešati sa događajima koji su se dogodili u oktobru i novembru 1944. godine u našem gradu kada su mnogi ljudi ubijeni, bez suđenja, samo zato što su bili ideološki ili politički protivnici. O tom činu istorija treba da se izjasni a onima koji su bili nevini treba da se oda počast. To što se dogodilo posle oslobođenja nema veze sa hrabrim partizanima koji su izgubili živote da bi naš grad bio danas slobodan.
Nažalost, živimo u vreme revizionizma kada se žrtve predstavljaju kao dželate a dželati bi da ubede svet da su bili žrtve. Čuvanjem sećanja na pobedu protiv fašizma i one koji su dali život u toj borbi mi se borimo protiv onih koji bi da promene istoriju osam decenija kasnije. Tako će danas odnosom prema proslavi oslobođenja Beograda svako od nas da pokaže svoj trag jasno kao u snegu. Po ponašanju danas videćemo ko bi bio na čijoj strani tokom bitke od 14-20. oktobra 1944. godine – napisao je Vesić.
