Region Danas
Певачица Нада Обрић, недавно је у емисији “Премијера” говорила о својој борби са опаком болешћу, а ова тужна прича са срећним крајем расплакала је многе.
Боловала је од чак три различите врсте карцинома, а највећа снага у том тешком периоду били су јој чланови породице и најближи пријатељи.
– Ја сам дивно. Шта ми фали? Ствари које су се мени издешавале да сам преживела три карцинома на три места, а један с другим везе нема. То је тог момента свест да ли идеш или остајеш, борба је страшна пред тобом. Ноћи проводите у разговору са собом. Сваком човеку препоручујем да је најстрашније да падне. Напротив, ја кад сам сазнала за дијагнозу, у понедељак сазнајем, у четвртак сам имала операцију. Кад дође ноћ и легнеш сама са собом онда је фрка у глави. Ту су деца и кад видиш колико се деца боре да не прихвате ту чињеницу, онда се у неким моментима не зна да ли они теше мене или ја њих. Ту жељу и решеност да ми помогну по сваку цену у тим страшним ноћима кад мислите да не можете више не могу да опишем… Посебно после хемиотерапија, ја сам спала на 45 килограма. Нисам могла да шетам, да ходам… Ја сам ишла сама да ћерка не види. Иста неверица, исти страх, иста љутња. Иста молба Богу, све је исто – говорила је певачица кроз сузе.
– У таквој ситуацији је најбитније да сте у сигурним рукама лекара. Деца су мене тако размазила, схватила сам како сам одгојила сјајне људе. Мирна ћу да одем кад дође време за то. Ја се још не дам… Човек мора да наше разлог да се бори. Невероватно је како човек схвати колико је живот леп. Пронађите мотив због којег ћете се дићи. Молим гледаоце да иду код лекара чим примете да им није добро. Дивно је ако вам кажу да вам није ништа. Инат ме је водио кроз читав живот, али онај позитиван. Живот ме није мазио, али сам увек имала неки позитивни инат – поручује певачица у емисији.
После проблема са гинеколошким карциномом, уследио је меланом, а после њега и карцином бешике. Нада је за само две године оперисана два пута, примала је хемиотерапије, а морала је и да одстрани бешику.
Иако је имала нус појаве током лечења, попут мучнине и исцрпљености, за разлику од других пацијената није изгубила косу.
– Након првог карцинома који сам имала ’99. године, имала сам 26 зрачења, а сада сам имала осам хемиотерапија и онколог, докторка која ме је водила у тим хемиотерапијама, рекла је сестри која ради с њом: “Ја се ове жене бојим”, а згранута сестра је питала: “Зашто, па она је баш дивна жена”. Каже докторка: “Не, не, ја се ње бојим, она долази на хемиотерапије и кад одлази са хемиотерапије као да долази на кафу” – рекла је Нада.
– Наравно да је било свега. Ја сам само људско биће и ништа више од тога. Међутим, кад сам ја видела очи моје деце и колико су се они борили да мени не покажу у каквом сам стању, онда сам ја исто толико се борила да не покажем њима колико ми је тешко – присећала се Неда.
– Све су крили од мене, трудили се да сакрију али у тим ситуацијама се човеку ваљда свака пора претвори у ухо и у очи, и чујете и што не треба, и што нећете и видите што не треба и нећете, и ја сам чула кад са лекаром причају да је мени било остало још месец и по – два живота – додала је она.
Међутим, њој то нико није смео лично да саопшти.
– Рекла сам деци тад, била сам сигурна да ћу да умрем. Та борба и у њима и у мени је у ствари помогла и њима и мени – испричала је.
Један моменат јој је ипак остао дубоко урезан у сећању.
– Моја унука ми је написала поруку коју чувам, наравно, која је можда у једном моменту била пресудна за моју борбу. Знате кад од своје унуке, која је сада трећи разред гимназије, доживите тако да вам напише да једноставно последњи атом снаге у себи морате да дате да уживате са њом и у њој – испричала је позната певачица.
Izvor:Srbija Danas
