Муж јој био ПОЗНАТИ СРПСКИ ГЛУМАЦ – Супруга глумице Радмиле Савићевић знамо по улози Марка у култној серији

Глумица Радмила Савићевић напустила нас је 2001, а њен осмех, брилијантне улоге и надимак Риска који је добила због улоге у серији “Срећни људи“ памтиће се довека. Радмила је била једна од наших најбољих глумица, а њен живот био је далеко од обичног.

Сам почетак живота обележила је породична драма. Као мала је остала без оца који је напустио њену мајку са децом – зато што је, како је сама говорила, морао. Он је био човек чврстих уверења који су га коштали породице, а њој су отежавали од малих ногу. Упркос бројним препрекама, чувена Риска је говорила да јој је детињство било лепо.

– Крштена сам после седам година јер нису хтели да ме приме у школу док нисам била крштена. То је био услов за то време. То је било страшно. Мог млађег брата и мене тата није хтео да крсти, тада нисмо разумели зашто, ваљда из неких својих уверења. Мој отац је чак због тога морао да оде и да остави моју мајку са троје деце без игде ичега. Али мајке су увек мајке, изборе се до краја. Ми смо имали једно лепо, сиромашно детињство. Оно је било топло, људски- причала је Радмила Савићевић за живота.

Управо због мањка новца, она није могла да упише гимназију. Била је вредан ђак, али материјалне могућности стале су на пут њеним амбицијамама.

Глумица Радмила Савићевић заврчила је женску занатску школу. Ипак, њена душа је желела да иде неким другим путем. Преломни моменат је било “окопавање кукуруза”. Тешко се живело, а да би преживела тај посао је био следећи којег би требало да се лати. Тог тренутка је схватила да мора нешто да промени.

Није желела да окопава кукуруз већ је смогла снаге и покренула културно друштво. Одмах сам организовала културно друштво, па тако нисам окопавала кукуруз. Акција је трајала месец дана. Организовала сам омладинско позориште, Ђуза, Чкаља, мој човек (Божа Савићевић). То омладинско позориште, прерастало у градско позориште – рекла је тада глумица.

Мужа Божидара је упознала у Крушевцу и много су се волели. Он је чак због ње променио и професију. Радио је као зубни техничар, али под Радмилиним утицајем је отишао у глуму. Био је уметник за пример, а Рада му је често приређивала и љубоморне сцене. О том делу њеног живота у књизи “Прва и последња“ писала је и новинарка РТС-а Наташа Мијушковић, којој је Радмила била ујна.

Сећамо га се по улози чика Марка у култној серији “Отписани” и појављује се у неколико епизода.

– Знам с колико је љубави бринула о њему пошто се прилично млад разболео, колико је бдела над њим и његовим здрављем. Само захваљујући њој, Божа је дочекао лепе године. Сећам се кад ми је причао како је Рада секла кулисе у Нишком позоришту јер је у то време била веома љубоморна. Он је био популаран и леп глумац, играли су заједно у многим представама, али кад би Божа имао сцену с неком младом и лепом колегиницом, ујна би пробушила кулисе и гледала шта ради на сцени, па би му после представе пребацивала како је могао мало мање да стеже у загрљај ту партнерку. Додуше, по њеној верзији, само је размицала кулисе, али он је тврдио да је правила рупе на њима како би имала бољи поглед на сцену. Била је невероватно духовита, имала је веома добро памћење и баш је била, што би у Црној Гори рекли: “жена чо’ек”. Жена лаф! Једном приликом још као девојчица враћала сам се с њима из Новог Сада за Београд, нешто ме је болела глава, па сам била нерасположена, а они су, да би ми олакшали пут, одглумили целу Зону Замфирову. Божа је возио и говорио све мушке улоге, а Рада је седела поред њега и глумила женске. Умели су људима да приреде неочекивана и оригинална изненађења.

У хармоничном браку са Божидаром Савићевићем дочекала је старост, све док их Радмилина смрт није раставила. Умрла је 8. новембра 2001, а сахрањена је четири дана након тога на Новом гробљу у Београду, у Алеји заслужних грађана. Њен човек, како га је звала, Божидар Савићевић поживео је тек нешто више од годину дана и умро је 25. јануара 2003. године.