Испунила велику жељу покојном оцу: Јелена Бачић Алимпић о напуштању медија и промени у писању

Списатељица Јелена Бачић Алимпић отркила је да јој је већи изазов представљало писање за децу него за одрасле, да је задовољна серијом “Рингишил” која је прављена по истоименом роману који је прочитан од стране пола милиона људи, те да ће нас ускоро обрадовати новим романом под називом “Кројач”.

Бачић Алимпић је за Танјугу истакла да је много теже написати дело које ће деци бити занимљиво и да није било ни мало лако написати бајку у стиховима “Како је вила Мила добила крила”, а коју је илустровао Немања Ристић.

– Било ми је много теже да напишем бајку него свих 14 романа до сада. Зато што мораш да поштујеш одређене стандарде. Писала сам за децу од четири до шест година, и осим едукативног, митолошког, поруке коју шаљеш, има милион ствари које треба да упакујеш, а да деци буде занимљиво – открила је Бачић Алимпић.

Она истиче да је остала доследна старој Југословенској књижевној школи, због чега се изражава лирским језиком, без жаргона и савремених израза.

Испунила жељу покојном оцу

Како каже роман “Рингишпил” била је велика жеља њеног оца, коју је она испунила с обзиром да су били врло блиски.

– Рекао је: ‘Ајде Маче, поносан сам на твоје телевизијске награде, али једнога дана, кад будеш смогла снаге, напиши књигу’. И ја кажем: ‘Боже, тата, откуд ти то – књигу? Каже: ‘Напиши књигу за тату. Видећеш – присећала се она. 

Тек када је почела са писањем “Рингишила” схватила је колико је захвална оцу на тој идеји, јер је кроз писање успела из себе да ослободи све оно што је дуго потискивала.

Сматра да јој новинарски посао у овом случају више одмогао него помогао, јер се ради о потпуно другачијем стилу изражавања, али јој је свакако користила новинарска брзина и умеће прикупљања информација.

Толстој из треће руке

Емитовање серије “Рингишпил” дало је овом роману нову шансу, а званично је продат у око 250 хиљада примерака.

– Али се то увек множи са четири. Ту спадају позајмице из библиотека, ту спадају позајмице ‘Ја ти дала, па ми ниси вратила’. Тако да сам сигурна да је негде око пола милиона људи прочитала у ту књигу – рекла је ауторка. 

Овај рукопис прво је био препоручен власнику издавачке куће  Дејану Папићу, од стране Исидоре Бјелице, али је субина желела да он заврши у рукама Петра Арбутине.

– Ерудита, изузетно уман, паметан човек и заиста врло строг критичар. Имала сам трему, јер рукопис је предат и два месеца нико ништа. Једно преподне звони мобилни: ‘Овде Арбутина’. Мени се ноге одсеку, као ђачету. Рекла сам: ‘Извините имам другу везу, назват ћу вас за минут’. Пошто сам се заледила – присећала се ауторка. 

Након читања рукописа Арбутина је имао само речи хвале, рекавши да је ово дело ‘Tolstoj из треће руке’.

Пре објављивања романа, Јелена Бачић Алимпић била је веома препознатљиво лице са малих екрана, те док су њени обозаватељи куповали књиге, друга страна јавности ју је коментарисала врло подругљиво.

– “Рингишпил’ ме научио, који јесте циклична метафора на сам живот, да очврснем. Јер толико су ме болеле туђе рећи, онда сам схватила да је једини ко се са мном радује у ‘Небеској кафани’ је мој отац – признала је Бачић Алимпић. 

Како и сама каже, читаоци су умели да препознају искреност у свакој написаној речи. 

– Кад не осећам, апсолутно не пишем, нека прође годину дана. Прво, нећу да лажем себе, а онда нећу ни да лажем армију својих читалаца који то нису заслужили. Пишем само када осећам. Углавном је то, нажалост, туга, јер је туга много снажније осећање од среће – рекла је ауторка. 

Одбија повратак на мале екране

Повратак на телевизују је тренутно не занима, упркос бројним понудама које редовно добија.

– Рекла сам: ‘Stvarno хвала пуно и на понуди и на поверењу, али не могу да издам себе’. Никад не реци никад. Ако бих морала, ако би ме живот на то натерао, наравно – признала је Бачић Алимпић.

Из периода док је радила на телевизији највише јој је сметало што мора да сарађује са људима чија јој енергија смета и да у животу жели да ради само оно што одговара њој и њеној деци.

Бачић Алимпић додала је и да је једино занима писање измишљених прича, те да никад неће написати своју или нечију биографију.

Како је “Рингишпил” доживео велику популарност, почеле су стизати бројне понуде за његову екранизацију, али се Јелена определила за продуценте Предрага АНтонијевића и Максима Ћатовића.

– Максу познајем између 30 и 40 година. Зато сам имала поверења у ту седу, мудру главу и зато што је чврсто обећао да без мог одобрења сценарија и епизода неће бити ништа емитовано – рекла је ауторка. 

Бачић Алимпић је додала да је сценарио радила Наташа Дракулић и да се није мешала у одабир глумаца или монтажу.

– Мислим да је отприлике у односу на књигу три до четири посто измењено. Нешто је, наравно, прескочено, нешто врло мало додато, нешто мало измењено, али то је све у функцији екранизације, тако да сам задовољна – испричала је списатељица. 

Како је открила нови роман под називом “Кројач” могао би се наћи у продаји већ на пролеће, као и да ће можда још нека њена дела бити екранизована.