Region Danas
“Ја сам леворук, пуцам левом руком. Једном руком сам држао пиштољ. Нисам имао намеру да убије, све ученике који су тога јутра били на часу историје, али јесам планирао да започнем у разреду у који идем. Циљ су ми били ученици седмог разреда генерално. Понео сам 92 метка, имао сам жељу да искористим сву муницију. Планирао сам све две или три недеље, али сам коначну одлуку донео тог јутра. Желео сам да извршим овај чин. Пуцао сам на ученике.”
Овим речима је, како се сазнаје, дечак-убица, који је 3. маја прошле године у Основној школи Владислав Рибникар на Врачару у Београду убио деветоро ученика и радника обезбеђења, признао и до детаља описао како је испланирао и починио масакр. Он је, сведочећи путем видео-линка средином јула прошле године, у истрази која је у то време вођења пред Вишим јавним тужилаштвом у Београду против његовог оца, пристао да одговори на сва питања, иако је упозорен да као најближи сродник по закону може да не сведочи.
Идеја са Јутјуба
Тринаестогодишњак је тада признао и да је масакр починио из два очева пиштоља, која је, како је рекао, лако нашао у плакару у стану и у своју собу их пребацио два дана пре злочина. Потврдио је и да га је отац водио у стрељану и био “поносан на њега како пуца, на његову технику и прецизност”.
Идеју да почини масакр, како је рекао, добио је док је гледао на Јутјубу документарац на исту тему.
– Ако се добро сећам, у 8.02 сам фотографисао оружје у дневној соби, узео сам ранац, убацио оружје у њега и кренуо у школу. Планирао сам да закасним тај дан на први час да би деца била у учионици. Нисам баш зацртао, али сам планирао да дођем баш пред крај – изјавио је дечак-убица у исказу у који је Курир ексклузивно имао увид.
Дечаков отац, подсетимо, оптужен је за тешко дело против опште сигурности јер је у периоду од годину дана пре масакра у школи обучавао сина да пуца и омогућио му да гађа мете у облику концентричних кругова и сулета људи, да пуни оквир пиштоља и учио га како да стоји и дише док пуца. Оптужница је подигнута и против дечакове мајке за неовлашћено држање муниције, пошто је њен ДНК нађен на чаури која је затечена код врата кабинета историје.
На питање да ли је тачно да је пре злочина направио списак на ком је писало на енглеском “примарне мете”, са именима деце, дечак убица је потврдио да јесте и да је одлучио да убије вршњаке јер се осећао “нецењено и одбачено”.
– Да, јесам. Ја сам желео да наставим са тим својим чином, тако да сам одлучио да за ту прву учионицу у коју бих ушао, да евентуално напишем имена, на пример деце за коју би ми било, тачније ученика, за које би ми било да кажем океј да их погодим, али тај списак се продужио на можда 22 или 23 имена, тако да сам тај списак одбацио и нисам желео да се водим по списку, односно да имам неке индивидуалце. Не знам тачно о чему сам размишљао тада, али волео сам да избегнем да пуцам у нека лица са којима сам у добрим односима – изјавио је.
Рекао је и да му није било битно да ли пуца у дечаке или девојчице, али је признао и да је, када је дошао у школу, оклевао на тренутак. Међутим, тада је пуцао у чувара.
– Пре него што сам почео са својим чином оклевао сам, имао сам жељу да се ипак обратим мајци, да се вратим кући, али у том тренутку ми прилази чувар и пита ме хоћу ли ући у учионицу, било је два минута до звона. Ја сам рекао да ћу сачекали, а онда сам већ био под стресом, успаничио сам се и видео сам га као неку претњу. Можда у смислу да би могао да ме спречи да се вратим кући – рекао је маолетни убица.
Пуцао насумично
Како је рекао, свестан је да је пуцао у чувара и да је он пао мртав, али није видео крв. Хице је потом испалио у две дежурне девојчице, потом у девојчицу која је стајала на ходнику, а да је потом наставио према учионици.
– Не знам зашто сам пуцао у ту децу, нисам их познавао. Пуцао сам насумично, нисам се обазирао на кога пуцам. Сећам се да сам испалио метак у правцу девојчице која је само стајала, а коју не познајем. Када сам ушао у учионицу, нисам никога препознавао. Знам да је професорка била унутра, речено ми је да је рањена. Имао сам још метака, не знам зашто сам престао да пуцам. Искочио сам кроз прозор и позвао полицију. Мислио сам да је то исправно, да се предам. Плашио сам се и да неко може да ме повреди или убије – навео је дечак убица.
У исказу у који је Курир ексклузивно имао увид, дечаку убици је постављено питање и како се сада искрено осећа поводом злочина који је починио.
– Па, криво ми је, то је био погрешан потез – одговорио је без много емоција, а на питање како сада види своју будућност одговорио је “некако другачије него нормално, нисам размишљао”.
Докуметарац: Поистоветио се са убицама из “Колумбије”
Дечак-убица је на саслушању рекао и да је језив масакр почео да планира пошто је одгледао документарни филм о сличном злочину у средњој школи која се зове “Колумбија” у Америци, а који је гледао на Јутјубу.
– Пронашао сам га у претраживању, занимало ме шта се догодило. После тога сам почео да планирам – објаснио је.
Признао је и да је размишљао да ли има неки психички проблем, али је упркос томе што је одговарајући на питања рекао да су му другари долазили кући и наводима родитеља убијене деце која су седела у судници у којој је успостављен линк са клиником, да су га волела, рекао да се “осећао одбаченим од ученика генерално и да није могао да се уклопи у друштво”.
Суђење: У уторак први пут излази са клинике
Дечак убица би у уторак 8. октробра би требало да буде доведен у зграду Специјалног суда у Београду у којој ће се одржати суђење његовим родитељима. Тринаестогодишњак би први пут требало да се нађе у истој просторији с оцем, али и родитељима убијене деце који присуствују сваком суђењу. Подсетимо, током његовог испитивања у исрази, поред њега је у клиници са којом је успостављен видео-линк седела мајка која у то време није била обухваћена истрагом.
У свом исказу дечак је тада рекао да није знао каква га казна чека и да је пре злочина на Гуглу претраживао закон и покушавао тако да сазна да ли у нашој држави постоји доживотна казна затвора. На питање због чега је то урадио, одговорио је: “Чисто да бих знао, због себе”. На додатна питања да ли је онда у то време када је покушавао да нађе на интернету већ знао шта ће урадити, кратко је рекао: “Па, имао сам ту идеју”.
– Очекивао сам да ћу бити кажњен и да ћу добити затворску казну.
Србија Данас/Курир/Аутор: Јелена Спасић
