Region Danas
[ad_1]
Филип Митровић је са 19 година закорачио у свет естраде, а популарност је стекао учешћем у музичком такмичењу “Први глас Србије.” Иако је брзо привукао медијску пажњу, његов пут није био без тешкоћа.
О својим успонима и падовима, борби са анксиозношћу и финансијским проблемима, преласку у Гранд, говорио је у интервјуу за Курир.
– Лукаво сам чекао да ми уговор с “Првим гласом” буде при крају. Схватио сам да од поп музике нема ништа и да се не може живети. Биља Сечивановић ми је отворила та врата “Гранда”, онда сам био код Саше Поповића, који ми је рекао да, када ми се заврши уговор, пређем код њих. Тако је и било. Он је тај човек због кога сам ово што данас јесам. Да није било њега, питање је шта би било. На томе сам му бескрајно захвалан. “Фарма” је била моја идеја, али се Саша сложио с тим. У мојој кући се није гледао ријалити и моји су се јежили од тога. Али у том тренутку су ме подржали. Не кајем се због “Фарме” уопште – изјавио је Филип, па потом открио како му је било у Гранду:
– Било ми је страва. Време је било попуњено. Али с људске стране… И те свађе… Једва сам чекао да изађем.
Потом је открио како је схватио да се његово ментално стање урушило и да му је потребна стручна помоћ.
– У моменту кад сам изашао из ријалитија, та пажња и популарност… Ево, и сад се јежим док причам. Сада бих могао да се носим с тим, тада нисам могао. И у том моменту стајем медијски, али настављам да снимам и да наступам. Али оставити медије, а певати – није добро. Не иде. Тада крећу напади панике. Изађем, на пример, у тржни центар, ја не могу да се контролишем. Гушим се, зноје ми се дланови, видим зелене тачкице, имам осећај да ћу умрети. Почињем да се плашим од људи и на наступу. Те осећаје прекривао сам алкохолом, скакањем. То се тада јако видело, мени су очи колутале, нисам имао фокус. Дођем кући, мени су гаће мокре од стреса и хормона. Мој бубњар ме водио до тоалета и прскао водом и шамарао да дођем себи. Кад изгубиш себе, џаба све – рекао је Митровић, па открио шта је потом урадио:
– Онда сам потражио стручну помоћ. И дођеш у ситуацију, радиш, зарађујеш, а новац трошиш на психотерапију. То је била спора смрт која никако да дође. Тако бих то описао. Девет година сам живео с тим стресом. Кренем на наступ и замишљам како ћу погинути. Све до ситуације док нисам почео да причам с колегама. Нећу их именовати, али једна моја колегиница се у јеку највеће популарности повукла, један колега који сад више ради у студију такође се повукао због тога. Гомила људи.
За крај када су га новинари упитали како данас гледа на све што се тренутно дешава, певач је поручио само једно:
– Благо мртвима – закључио је Филип Митровић за Курир.
Извор: Кurir.rs/Марко Јовић
Izvor:Srbija Danas
