Region Danas
Ово свирепо убиство десило се пре тачно осам година, 3. октобра 2016., у њиховој породичној кући у нишком селу Медошевцу. Злочин је био мотивисан патолошком љубомором, јер је био убеђен да га супруга вара у селу и у Марибору, у Словенији, где су радили.
Пошто су током поступка вештаци утврдили да мушкарац пати од параноидне психозе, годину и по дана касније му је одређено обавезно лечење у психијатријској установи затвореног типа.
Муж је, испоставило се, у наступу лудачке љубоморе у цик зоре започео препирку са супругом, оптужујући је да има љубавника и да му шаље СМС поруке. У свађи јој је најпре поломио мобилни телефон, ударио два шамара и потом дохватио шипку и бесомучно је изударао.
Поломио јој је руке, а када је пала на кревет, зајашио ју је и са најмање десет удараца јој смрскао главу и докрајчио је! Тело несрећне жене било је унакажено до непрепознатљивости.
Шипку је потом бацио у септичку јаму, скинуо крваву одећу и онда неколико пута главом ударио у рагастол врата и зида. Дозивао је у помоћ комшије, тврдећи да су он и жена били жртве разбојника.
Мушкарац је, међутим, под притиском доказа касније признао да је убио супругу у налету љубоморе, јер је умислио да га жена вара. Када је пронађена шипка са његовим траговима, несумњиво је било јасно шта се заправо десило.
Пред судом је признао злочин, али се на бранио да га није испланирао нити да се све одиграло на начин како је описано у оптужници.
– Још не могу да схватим шта сам урадио. Убио сам жену коју сам волео више од живота, која ми је родила два дивна сина. За 53 године нисам попио толико таблета колико за осам и по месеци у притвору. Ноћу не могу да спавам, имам ноћне море. Не могу да кажем колико ми је тешко, не знам шта се са мном десило – рекао је у Вишем суду у Нишу.
Kkomšinica ове породице, изјавила је тада за Информер да су они били изузетно вредни људи:
– Након што су пре пет, шест година остали без посла у Нишу, у Словенију је отишао најпре муж, који је електроварилац, а за њим и његова жена. Вредно су радили да би довршили кућу у Нишу. Један син им се касније придружио, а други је одлазио тамо само повремено. Они су изузетно добри момци, жалосно је што им се ово десило.
Србија Данас/Информер
