"До данас имам статус расељеног лица" Исповести јавних личности рођених на Косову и Метохији – То је заиста болна тема, али и тема о којој никада не би требало да престане да се прича

Бројне јавне личности из Србије рођене су на Косову и Метохији, а ова биографска одредница  носи “завичајни импулс”, који, како многи од њих истичу, бива кључан у њиховом раду.

Неретко говоре о одрастању у српској покрајини, разлозима одласка из ње, као и о непријатностима које им је живот доделио.

Пред вама је неколико емотивних исповести које су поделили са јавношћу глумци, певачи и друге истакнуте личности домаће јавне сцене. 

Верица Ракочевић: Везана сам за свој завичај као пупчаном врпцом 

Верица Ракочевић, рођена у Подујеву, североисточном делу Косова и Метохије, провела је своје рано детињство тамо и у Закуту, код баке Миљојке. Сећања на ове просторе су јој веома жива и емотивна. 

– На невероватан начин сам везана за тај простор, као да сам пупчаном врпцом још увек тамо. Кроз своје снове, као да живим тај простор и даље – изјавила је наша позната креаторка, па додала:

– Сањала сам бакину кућу смештену у горњем делу брда, комшијину поред, и бујицу реке која је однела бакину кућу. Пуно метафора има у мојим сновима.

Верица Ракочевић је додала да је емотивно везана за родно место и да су јој доле гробови баке, стричева и тетки, али посета истих јој је онемогућена.

– Знате, пре једно 15 година молила сам два дивна момка да ме одведу до Подујева и све што сам успела да урадим јесте да загрлим тај знак, на ком је писало на ш**тарском “Подујево”. Јако сам емотивно везана за тај простор. Доле су ми гробови баке, стричева, тетки… Јако ми је тешко што не могу да их посетим. Не могу да вам објасним ту врсту емоција. Била сам и пре пар година на Универзитету у Косовској Митровици и свесна сам многих ствари које су довеле до тога да ја у овом тренутку кажем: “Рођена сам у Србији, на Косову и Метохији, а тамо нема никога мог – закључила је својевремено Верица Ракочевић за портал Србија Данас.

Слађа Делибашић: Непријатност на граници и руинирано мајчин гроб

Слађа Делибашић доживела је непријатност када је са рођеним братом Срђаном кренула на Косово и Метохију. 

На граници су их зауставили и брату забранили наставак пута. 

– Мог рођеног брата Срђана и мене су на граници лепо извукли из аута. Ишли смо прво код моје маме на гробље, а онда сам имала наступ у клубу. Срђану су рекли: ‘Не можеш, мораш да се вратиш’ – присећа се Делибашић. 

Њена мајка је сахрањена у Косовској Митровици, а Албанци су јој уништили гроб.

– Истина је да су Албанци уништили споменик мојој покојној мајци. То ме много погодило. То је било још кад су доле почели да се дешавају први немири. Она је преминула 1980. године, а споменик је порушен 1999. или 2000. године. Много ме је све то погодило… Ја сам још одавно имала жељу да пребацим њено тело из Косовске Митровице, али ми је свештеник рекао да не треба то да радим. Тако да, остало је тако како јесте… Гроб моје мајке се налази у близини капеле на гробљу. То не може ни да се некако обнови, покушавала сам, али ништа од тога. Половина гробља је уништена, све са српске стране, а са албанске није. Идем сваке године доле. Годишњица њене смрти је 13. јула. Моја душа је остала тамо с њом. Губитак мајке је највећа бол коју сам доживела у животу. Десет година сам имала кад се то десило – открила је својевремено певачица за домаће медије. 

Милан Васић: Скидање заставе у Зубином потоку ме је највише заболело 

Глумац Милан Васић познат је као један од најбољих амбасадора Косова и Метохије. 

Веома га погађају дешавања из српске покрајине и често је био на првим линијама протеста. 

– Био сам у првом реду када су пуцали на нашу децу. Такође, био сам и на барикадама пар пута. Скидање заставе у Зубином потоку ме је највише заболело – изјавио је Васић. 

Милан Васић каже, да су га често прозивали што се за Косово и Метохију залаже из Београда. 

– Зли језици не могу да ме поремете. Било је разних коментара, да је лако из Београда представљати Косово, али то ме више заиста не погађа. Ја сам човек из културе и желим да се на тај начин изразим тако, да омладини у Србији, покажем лепоте Косова, да их приближим породици. Ја и са мојом породицом, могу да вас приближим, јер смо сви јако везани. Мислим да смо добар пример једне здраве породице – истакао је Милан. 

Популарни глумац, често одлази на Косово, где му и дан данас живе родитељи, али не крије да воли да обиђе децу и наше породице које живе доле и често је пун утисака. 

– Највећи утисак је када одем у село које има 35 кућа, од тога има двадесеторо деце. То је толико љубави, смеха, среће, да ти просто не верујеш да си ти у селу, које је на неком пропланку, где када падне снег, више не можеш да сиђеш у град. Људи доле вам се неће жалити. Позваће вас на пиво, мезе, истински ће вам се обрадовати и угостити вас. Ја никада са патетиком не причам о Косову, а често сам доле. Углавном патетишу особе које Косово не посећују, већ седе овде и кукају – закључио је Милан Васић у емисији “Викенд из Првог реда” на телевизији К1.

Невена Божовић: Љубав према народу и земљи је у срцу

Поп певачица Невена Божовић, рођена на Косову и Метохији, тачније у Косовској Митровици. 

Позната дама на друштвеним мрежама је својевремено написала да је поносна на свој завичај. 

– Волим свој град и срећна сам што сам рођена на Косову и Метохији. Увек сам то истицала на другачији начин, с поносом и ведро – написала је Невена тада алудирајући на ултранационалистичке и десничарске ставове певачице Дуе Липе. 

Како је рекла, увек ће причати само о музици. 

– Волим свој град и срећна сам што сам рођена на Косову и Метохији. Увек сам то истицала на другачији начин, с поносом и ведро. Увек ћу причати о музици и само о музици, а љубав према свом народу и земљи је у срцу – написала је Невена Божовић на Инстаграму.

Милица Милисављевић Дугалић: До данас сам задржала статус расељеног лица

Певачица Милица Милисављевић Дугалић рођена је у Косовској Митровици, а избегла је из Приштине током рата 1999. године. 

– Када сам са породицом напуштала свој дом у Приштини јуна 1999. године нисам била свесна да се у њега више нећу вратити. Неизвесност, страх, туга и жеља да се спаси живот су били најзаступљенији. У потрази за сигурнијим животом зауставили смо се у Београду и почели изнова. До данас сам задржала статус расељеноиг лица. Сналажљивост, стрпљење и низ јаких мотива да докажем широј јавности ко сам, дали су ми снагу и показали пут ка просперитету – истакла је својевремено Милица Дугалић, па додала: 

– Косовска Митровица, град у коме сам се родила, подељен или не за мене је и даље мој вољени родни град. Мостови се граде да би спојили растављене. Верујем у то да ће једном грађани Косовске Митровице прелазити са једне стране моста на другу, без предрасуда, као некада – закључила је певачица за домаће медије.

Стефан Ђурић Раста: Енклаве су гето 

Стефан Ђурић Раста, популарни репер, говорио је о својевремено тешком детињству у Приштини и болном напуштању Косова и Метохије. 

Раста је открио да је у Приштини, где је провео детињство, владала “одвратна атмосфера и одвратна ситуација”. 

Када су пуштени кадрове његовог обданишта, улице у којој је одрастао, али и бакине куће у Сребреници, Раста није могао да задржи сузе. 

– Одвратна атмосфера и одвратна ситуација. Заиста памтим само да смо се добро забављали као деца колико год било тешко у тој атмосфери – рекао је он, па открио како је провео последњи рођендан тамо. 

– Сви су били свесни да је то то и да ћемо после те прославе напустити своје домове и да ћемо сви да одемо. Треба бити 10 пута пажљивији када причамо о Косову, а поготово ако то радимо из позиције у Београду, управо због наших људи доле. Не знам да ли су људи свесни, али енклаве су гето. Да ли то постоји негде на свету осим на Косову? Људи су затворени као у гету и то се све дешава сада. То је заиста болна тема, али и тема о којој никада не би требало да престане да се прича – истакао је репер кроз сузе. 

Раста се осврнуо на болно детињство, па открио како је протекло напуштање Косова. 

– Ми смо ишли тим неким путем, а около горе куће, гори све, животиње трче, људи беже, то је сцена коју ћу увек памтити – истакао је он, па додао како му је било након тога: 

– Био сам јако срећан тада у Сребреници поготово што сам имао ту могућност да се склоним из затворене гетоизоване ситуације у неку бар мало отворенију са слободнијим друштвом. Имао сам ту срећу да сам живео тај начин живота на селу и имао прилику да од малих ногу створим радне навике и то је оно што ми данас много значи. Све може да се изгради из почетка поново. Из почетка се рађају најбоље ствари. Тај живот са сељацима те потпуно оплемени док не дођеш у неку средину где живе сељачине и ту се потпуно окрене свест и визија ствари. Никада нећу моћи да захвалим родитељима због свега што су урадили за мене. Схватио сам да треба да се окружим људима који ме знају много пре “хајпа” и пре него што сам постао то што сам дана – истакао је Ђурић у емисији на телевизији “К1”.

Драгица Радосављевић Цакана: Моја душа је остала тамо

Певачица народне музике Драгица Радосављевић Цакана одрасла је на Косову и Метохији. 

Иако данас живи у Београду, њени најмилији су остали доле. 

– У контакту сам са фамилијом на Косову. Доле је стварно тешко живети. Сама чињеница да морам мењати таблице када идем кући је поражавајућа, али ваљда ће се договорити да се макар не мрзимо.

Певачица и додала да су људи на Косову и Метохији препуни емпатије и да су солидарни: 

– Тамо где ја идем у Лепосавић сви су јако сложни и солидарни, у целој тој улици је моја породица. Ипак смо ми емпатични народ и не можемо тек да тако да дозволимо да се неко пати. 

Цакане не крије да се брине за своју породицу на Косову и Метохији посебно у турбулентним периодима. 

– Кад је нормално стање немам страх, знам да су ми и браћа доле, па ме то смириује. Тамо су ми и сестра и зет који су мобилни. Кад су неке теже ситуације онда сам забринута, то је природно – испричала је Цакана у емисији “Пулс Србије” једном приликом.

Мира Косовка: Мајку су ми убили албански екстремисти

Певачица Мирјана Петричевић, познатија као Мира Косовка, изгубила је мајку током рата на Косову и Метохији 1999. године. Она и даље трага за њеним телом. 

– Мајку су ми убили свирепо, њено тело никада није пронађено. Она нестаје 1999. године. Не знам више где да је тражим, све сам покушавала. Само желим да сахраним своју мајку, као да тражим много. Док сам жива, нећу одустати, носила сам свуда папире, али наставићу потрагу – казала је певачица једном приликом.

У својој исповести открила је страшну истину о трагедијама које су је сналазили током живота, а посебно се осврнула на смрт свог брата Милана, за коју каже да је најтеже поднела: 

– Мог Милана су доле на Косову и Метохији, посебно у Ђаковици, сви знали као предивног човека. Прва трагедија у мом животу везана је за њега. Он је убијен 1981, њега је Удба убила. Није волео те промене заставе, насељавање, давање толиког права Албанцима. Прво му је застава сметала, склањао ју је. Када је пролазио Тито кроз Ђаковицу, мог Милана затварају. Мало помало, искористили су то време које је владало. Тада су могли да смакну ко год да им смета и здраво, ђаци. Њега и Вучуровића је наводно згазила ‘лада’, а тенку да су се наместили, не би изгледали тако. Његову смрт сам јако тешко поднела, после ње сам сазрела брзо. Милан није имао ни очи ни нос ни уста, требало ми је десет година да покушам да заборавим каквог сам га видела тад, али џабе, никада нисам успела да заборавим тај призор. Где сам и рекла да ми отворе тај ковчег, то је био шок, он је имао 33 године када су га убили – причала је Мира Косовка.

Миодраг Кривокапић: Митска места у која вероватно никада више нећу отићи

Глумац Миодраг Кривокапић, један од најистакнутијих уметника на нашим просторима, рођен је у Пећи, на Косову и Метохији 22. априла 1949. године. У родном месту завршио је основну школу и гимназију. 

Од малих ногу је желео да стане на даске које живот значе. 

– Одрастао сам на Косову, заправо у Метохији. У Пећи сам стекао сензибилитет да разумем цивилизацијске разлике и осетљивости оне друге стране. Избегавао сам да коментаришем оно што је деликатно, да јавно износим своје политичке ставове. Више ми се свиђало да их кроз представу искажем. Та врста ангажмана увек ми се више свиђала. 

Кривокапић је говорио и о свом последњем одласку у завичај једном приликом. 

– Из Пећи сам отишао 1969, моји три године касније. После дуге паузе поново сам се нашао доле 1997. године. Повод да одем била је крушевачка “Хасанагиница” у којој сам играо. Они су намеравали да гостују у Приштини, али сам инсистирао да обиђемо и Пећ. Кад сам се тамо нашао, нисам препознао ни зграду у којој сам становао. Уочио сам нешто чега сам се унапред бојао. У време док сам живео у Пећи корзо је био подељен на две стране, али те 1997, град је био потпуно гетоизиран. У моје доба, бар кафане нису биле одвојене. Обишао сам тада и Патријаршију, Дечане… Данас су то митска места у која вероватно никада више нећу отићи – открио је својевремено глумац.

Милица Томашевић: Косово ме инспирише 

Глумица Милица Томашевић, рођена у селу Суво Грло на Косову и Метохији, често посећује родни крај и црпи инспирацију из детињства проведеног тамо.

– Подсећа ме на мушмуле, орахе величине мање јабуке, на стару лампу на гас – истакла је глумица. 

Косово често посећује и на Инстаграму дели фотографије и снимке који су настали тамо. 

– То је моје село јужно од Ибра, пут Пећи. Село ме је увек привлачило и оно ме везује за детињство из којег црпим инспирацију. Тамо сам као мала проводила доста времена. Да само ја одлучујем, ишла бих много чешће и у то село и у друго, дедино село Загуљ, и у Зубин Поток где сам живела и завршила основну школу, али због обавеза не идем колико бих желела. Ипак, кад год нађем мало слободног времена, увек се радо враћам – истакла је Милица Томашевић једном приликом.

Јана Тодоровић: Лепо смо се слагали са Албанцима 

Певачица Јана Тодоровић је рођена у селу Бабин Мост, надомак Приштине, а једном приликом је говорила о свом пореклу: 

– Када ми неко спомене мој родни крај, обузму ме најлепше емоције. Подсећа ме на скроман живот који смо водили на селу, на моје покојне родитеље за које сам била много везана – говорила је Јана једном приликом о Косову и Метохији. 

– Ја сам се на Косову родила, поносна сам на своје Косово, на своје село и на место где сам одрасла. Ја сам 1997. отишла. Тамо је живот био много леп, ја нисам имала проблема, рано сам почела да се бавим овим послом, лепо смо се слагали и са Албанцима, понела сам дивне успомене. Врло често одем доле, 2 пута годишње. Тамо ми живе и стриц и тетка, одем, обиђем своју фамилију. Сваки пут плачем, емоције су ту, и кад причам о Косову, а не кад сам доле. Кад уђем у своје село то су сузе радоснице. Нажалост моји родитељи нису живи, па ми буде још тужније кад сам у мом селу – изјавила је Тодоровићева својевремено. 

Певачица Јана, чије је право име Драгана, завршила је средњу музичку школу у Приштини, а певањем је почела да се бави већ са 14 година. Након што је 1992. године издала први албум, који није био популаран и слушан, Јана је одлучила да прихвати посао професорке музичког у једној основној школу на Косову и Метохији.

 Ђани: Албанци су хтели да ми силују тетку

Радиша Трајковић, познатији као Ђани, не крије да је врло поносан што је из српске покрајине и да најраније детињство памти по фудбалу и чувању коза. 

– Волим што сам са Косова и дичим се тиме. Живот на Косову био је као и од сваког клинца тамо, преко дана играмо фудбал, па мало чувамо козе и тако. Додуше дешавало ми се да моји другари играју фудбал док ја чувам козе. Имали смо свиње, краве, овце, живину. Кад сам први пут купио копачке, тад сам био најсрећнији. Много ми је добро ишао фудбал, звали су ме “Пеле”. Кад сам добио жутицу, онда сам морао да престанем. Музику сам увек волео, још као дете сам певушио. Свирање инструмента није ми никада ишло, али певање супер – испричао је Ђани својевремено.

Поред лепих момената који га везују за Косово и Метохију, памти и оне ружне, а они су за Ђанија уследили након смрти Јосипа Броза Тита. 

– Имао сам доста другара, Јањивца поготово. Тако сам био васпитан. Живели смо и са Албанцима, и са Ромима и са Хрватима. Знало се кад је Бајрам, кад је Ускрс. Знало се поштовање, добијале су се батине ако не покажеш поштовање комшији без обзира које је националности. Владало је поштовање међу људима. Није било свађе, лепо смо живели. Дешавали су се сукоби, али онда се људи одмах помире. Сад је потпуно другачије. Проблеме памтим из периода када је Тито умро. Био сам код бабе, у тој улици су све били Албанци. Тад су кренуле провокације, бацање петарди. Било ми је фрка тада. Албанци су хтели моју тетку да силују, деда ми је радио као зидар. Радио је тада у Македонији, вратио се и срећом он и његов буразер су тада спасили ситуацију. 1981. године је продао имање, и само је рекао: “Не желим да ми неко силује децу”. Заиста нисам имао проблема у Приштини касније. 1992. године сам отишао са Косова. Певао сам у Призрену и Гоца Лазаревић ме је открила тад. Она ми је понудила да певам у Цириху тада и одмах сам пристао – испричао је Ђани једном приликом.