Region Danas
Prema internoj analizi koju su pripremile satelitske službe obalske straže, a koju je Politiko dobio na uvid, verovatni izvor te mrlje bila je Inova, tanker otprilike veličine Ajfelovog tornja, koji je u to vreme prevozio 1 milion barela ruske nafte koja je bila na putu do rafinerije u Indiji.
Obalska straža, međutim, nije preduzela mnogo da istraži slučaj, a tanker, bez ikakvih posledica, i dalje nastavlja da trguje naftom, i tako puni ratnu blagajnu Kremlja više od dve godine od početka invazije.
Inova je samo jedan od stotina tankera iz tzv. flote u senci, skupa često zastarelih i loše održavanih brodova koji plove uprkos zapadnim sankcijama i štete okolini bez posledica.
Devet slučajeva Zajednička istraga Politika i neprofitne novinarske grupe SourceMaterial otkrila je najmanje devet slučajeva tajnih brodova iz flote u senci iz kojih je curila nafta u svetskim vodama od 2021. godine, uz pomoć satelitskih slika nevladine organizacije SkyTruth i upoređivanje sa podacima o brodovima kompanije za analizu tržišta Lloyd’s i robne platforme Kpler.
Švedska ministarka spoljnih poslova Maria Malmer Stenergard izjavila je za Politiko da brodovi predstavljaju “značajnu opasnost” za morski ekosistem.
To je problem koji se samo pogoršao nakon ruske invazije na Ukrajinu. Dok je Moskva pod zapadnim sankcijama, sve veći broj tankera prevozi nedozvoljenu robu – i potencijalno uništava životnu sredinu – širom sveta. Ne samo da su plovila dotrajala i uglavnom neusaglašena sa standardima, već su često i neosigurana, što znači da bi vlade u slučaju curenja ili ozbiljnijeg izlijevanja nafte teško mogle pozvati na odgovornost.
Politiko i SourceMaterial identifikovali su izlijevanja svuda, od Tajlanda do Vijetnama, Italije i Meksika, a sva su povezana sa flotom u senci. Tankeri su takođe prolazili kroz prometne brodske koridore poput Crvenog mora i Panamskog kanala, što znači da bi svaka ozbiljna nesreća mogla prekinuti međunarodne trgovačke rute.
Stručnjaci veruju da je samo pitanje vremena kada će jedan od ovih brodova doživeti katastrofu s velikim ekološkim i ekonomskim posledicama.
– Izlivanja nafte i rizik od mrlja su strašni – rekao je Isak Levi, stručnjak za flotu pri Centru za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA).
Osim štete za životnu sredinu, od koje će neke biti nepovratne, to ima ogroman uticaj na obalne države koje moraju snositi troškove čišćenja. To je tempirana bomba, upozorio je.
Globalna dilema
Škakljiva situacija predstavlja globalnu dilemu: kako demokratske zemlje mogu smanjiti prihode Moskve, a pritom izbeći katastrofalne posledice?
Kada je Zapad prvi put uveo sankcije ruskoj nafti 2022. godine, cilj je bio slomiti ključnu slamku spasa za Kremlj, koji se oslanja na izvoz nafte i gasa za gotovo polovinu svog budžeta.
Gotovo dve godine kasnije, mere koje uključuju opštu zabranu uvoza u Evropsku uniju i ograničenje cene nafte, uglavnom nisu polučile uspehom.
Umesto toga, Moskva je pronašla kreativna rešenja. Stavila je drugačiju oznaku na svoju sirovu naftu kako bi prikrila njeno poreklo i organizovala flotu od više od 600 plovila, čije vlasništvo naftne kompanije često prikrivaju, te ih koriste da izbegnu gornju cenu od 60 dolara po barelu koju je postavio G7. U slične svrhe istu taktiku koriste Iran i Venecuela.
Do sada se ograničenje cena “pokazalo kao vrlo propusni instrument”, rekla je Michelle Wiese Bockmann, analitičarka za brodarstvo i stručnjakinja za flote u senci pri Lloyd’s Listu.
Prema CREA-i, oko 80 procenata moskovske sirove nafte transportovano je brodovima, a pritom Zapad tu nije imao nikakvog uticaja. U međuvremenu, ukupan broj brodova flote u senci više se nego utrostručio od 2022. godine. Novac je nastavio da pristiže u rusku ratnu blagajnu. Prema podacima koje je analizirao think tank CREA, moskovska flota u senci prevezla je sirove nafte u vrednosti od 80 milijardi evra do septembra otkako je G7 pre dve godine ograničio cene.
U isto vreme, flotu u senci prate niz sigurnosnih i ekoloških problema, poručuje Bokman.
Ovi tankeri, za koje Lloyd’s List tvrdi da nemaju osiguranje, vlasništvo su nejasno te su izgrađeni pre 15 i više godina, a inženjeri ih klasifikuju kao visokorizične.
To ih čini ranjivijima na tehničke probleme koji bi mogli uticati na njihovo upravljanje, strukturni integritet i sposobnost plovidbe.
Bez osiguranja
Budući da četiri petine ovih plovila nemaju verodostojno osiguranje, prema podacima sa Lloyd’s Liste, često izmiču međunarodnom nadzoru i propisima. Taj se rizik samo povećava kada tankeri isključe svoje transpondere ili šalju lažne lokacije, koristeći takozvane metode lažiranja.
Tamo gde dođe do izlivanja, čišćenje bi obalne zemlje i njihove porezne obveznike moglo koštati milione, rekao je Bokman.
Brodovi bi takođe mogli blokirati trgovačka čvorišta poput Sueckog kanala ako kapetani izgube kontrolu nad svojim brodom, dodala je.
Izlivanje takođe predstavlja “vrlo ozbiljan problem” za lokalne divlje životinje, rekao je Stepan Boitsov, istraživač specijalizovan za onečišćenje mora na Norveškom institutu za istraživanje mora.
Mogu naškoditi morskomživotu, školjkaše učiniti toksičnima i sprečiti razmnožavanje riba. Čišćenje je problem za sebe: hemikalije mogu proširiti dalju kontaminaciju, dodao je.
Tu je i opasnost od sudara. U julu je brod ruske flote u senci udario u drugi tanker u malezijskim vodama, pri čemu su se oba zapalila.
Rizik koji dolazi od flote u senci je globalan
Analiza njihovih ruta pokazuje da su putovali uz zapadnu obalu SAD-a, prolazili Sredozemnim morem, kanalom La Manš i obalom Kine. I to samo kada transponderi rade.
Akutan problem u Evropi
Problem je posebno akutan u Evropi, gde je ‘flota u senci’ problem koji će svakog trenutka buknuti, poručuje Bokman dodajući da mnogi brodovi bez regulacije prolaze kroz vode EU-a nakon što napuste ruske baltičke i sibirske luke.
Satelitske slike pokazuju da se male nesreće već događaju širom sveta, ali ih vlasti uglavnom ne primjećuju.
Innova je dobar primer. Šest dana nakon što je isplovila iz luke Murmansk na severozapadu Rusije, 12. marta, sateliti su snimili dugu crnu mrlju na površini mora. Satelitske snimke ne mogu utvrditi da li je mrlja doista nafta. Alexandros Glykas, pomorski inženjer i izvršni direktor kompanije za usluge brodarstva DYNAMARINe, poručuje da takve mrlje često nastaju usled ispuštanja naplavina, mešavine uljane vode koja nastaje tokom rada broda. Činjenica da se stvar može videti iz svemira takođe snažno ukazuje na prisutnost nafte.
Prema Seanu Pribylu, pomorskom advokatu u kompaniji Holland & Knight, namerno ispuštanje otpadnog ulja u more protivzakonito je prema MARPOL-u, međunarodnom sporazumu koji ima za cilj suzbijanje onečišćenja iz brodova. Potpisnici ugovora su mnoge evropske zemlje, pa i Rusija i Vijetnam, zemlja u kojoj je Inova u to vreme bila registrovana i prema čijim je zakonima bila odgovorna.
Ipak, Ujedinjeno Kraljevstvo nije poslalo brod da dodatno istraži mrlju Inove. Portparol Agencije za pomorsku i obalnu stražu rekao je za Politico da nije pronašao “dovoljno dokaza o kršenju regulacija” – iako postoji zahtev da se istraže vidljive mrlje kada je to razumno moguće, čak i uz fizički pregled ako brod pristane u luci.
– Uvek će se razmotriti preduzimanje mera ako postoje dokazi o potencijalnoj ekološkoj ili društvenoj šteti, što ovde nije bio slučaj – rekao je glasnogovornik.
Dokazi o mogućem kršenju obično zahtevaju da država pod čijom zastavom brod plovi istraži potencijalna kršenja MARPOL-a i sankcioniše sva kršenja, što bi moglo rezultirati opozivom određenih sertifikata.
Ministarstva spoljnih poslova Vijetnama i Sierra Leonea, država pod čijom je zastavom plovila Inova u vreme izlivanja i nakon nemilog događaja, nisu odgovorila na detaljna pitanja Politica. Vlasnik Inove u to vreme, Sao Viet Petrol Transportation, takođe nije odgovorio na upite.
Inovino putovanje na kraju je završilo u rafineriji Vadinar u Indiji, koja je samo prošle godine primila 82 miliona barela nafte iz Rusije u vrednosti od procenjenih pet milijardi evra. Zatim je u julu Inova promenila ime, menadžere i vlasnika.
Mrlje duge 47 kilometara
Inova svakako nije jedini brod koji je onečistio okolinu.
Primera radi, sateliti su 18. februara uočili mrlju dugu 47 kilometara u blizini italijanske obale u Jadranskom moru koja odgovara koordinatama još jednog tankera flote u senci, Aruna Gulcay.
Taj tanker, koji je plovio pod zastavom Maršalskih ostrva, nosio je balast – morsku vodu koja održava brod na površini – iz luke Ravena u Italiji u južnu rusku luku Novorosijsk. Ali malo je verovatno da je ispuštanje bilo balast, rekao je inženjer Glikas jer morska voda ne bi bila vidljiva iz svemira, što implicira još jedno kršenje MARPOL-a.
Italijanska obalska straža nije izvršila pregled broda, baš kao niti britanska. Umesto toga, portparol italijanske pomorske agencije rekao je da je kontaktirao obližnje brodove radi informacija o izlivanju. Vlada Maršalskih ostrva nije odgovorila na zahtev za komentar, a brod je ubrzo promenio ime i upravitelja.
Analitičari SkyTruth-a rekli su da je devet mrlja koje bi jasno mogli povezati s brodovima flote u senci verovatno iznimno mali deo pravog problema. To je pre svega zato što se analiza oslanjala na to da su plovila imala uključene transpondere u vreme nastanka mrlja, što je uslov koji brodovi koji izbegavaju sankcije ne poštuju uvek.
– Potpuno sam uveren da je ono što ste primetili vrh ledenog brega – rekao je analitičar za brodarstvo Bokman.
– Ovi su brodovi dizajnirani za transport sankcionisane nafte … što je moguće jeftinije, i nemaju apsolutno nikakvog obzira prema konvencionalnim pomorskim standardima – pojasnio je.
Dokazi o izlivanju dovode do novih poziva na delovanje vladama, ali mogućnosti za zaustavljanje flote u senci su ograničene.
Otkrića su skandalozna, rekao je jedan diplomat EU-a kojemu je odobrena anonimnost. Obalne evropske zemlje poput Italije i Ujedinjenog Kraljevstva “imaju odgovornost preduzeti dodatne napore u istraživanju brodova ako su povezani s Rusijom”, dodao je diplomata.
To se posebno odnosi na Inovu i Arunu Gulcay, rekao je diplomat EU-a, koji bi trebali biti “jaki kandidati” za sledeći paket sankcija Brisela protiv Rusije s obzirom na to da su možda prekršili međunarodnu pomorsku konvenciju.
Poziv na (nove) sankcije
Sveukupno, diplomate iz četiri zemlje EU-a rekli su da bi se spomenuta dva broda trebala suočiti sa sankcijama ako su prekršila MARPOL, kao što nalazi pokazuju.
– Ako su navedeni brodovi uključeni u nepravilne ili visokorizične pomorske prakse ili doprinose ruskim ratnim naporima, izloženi su visokom riziku da budu dodani u sankcije EU-a – rekla je švedska ministarka spoljnih poslova Stenergard za Politico.
EU je nastojala obuzdati delovanje moskovske flote u senci pomnijim praćenjem prodaje starih tankera stranim zemljama pre nego što dođu u ruske ruke. Unija je takođe zabranila pristup lukama ili uslugama Unije za 27 sumnjivih tankera – taktika koju SAD takođe koristi.
Ujedinjeno Kraljevstvo je takođe uvelo ograničenja za pojedinačne tankere. Prošlog meseca dodala je još 10 brodova flote u senci na svoj spisak sankcija pored 15 koji su već sankcionisani. Portparol britanskog ministarstva spoljnih poslova nije odgovorio na pitanja o Inovi, ali je rekao da Britanija “istražuje brodove koji zaobilaze sankcije”.
Italijansko ministarstvo spoljnih poslova za Politico je poručilo da je “spremno” sankcionisati brodove u skladu s pravilima EU-a, ali i dodalo da “nije primilo nikakve informacije u vezi s tim” za brod Aruna Gulcay.
Portparol Evropske komisije rekao je da izvršni ogranak EU-a “konstantno” istražuje “plovila, uključujući i ona iz flote u senci”. Svih 27 zemalja EU mora pristati na usvajanje novih sankcija.
Sankcionisanje pojedinačnih tankera pokazalo se “prilično učinkovitom” merom, rekao je Isak Levi iz CREA-e. Oni koji su na crnoj listi SAD-a, na primer, doživeli su pad sposobnosti trgovanja naftom za 90 procenata tri meseca nakon što su bili kažnjeni.
“Jako ohrabrujemo” Zapad da značajno proširi broj brodova na tim popisima, rekao je.
EU i Velika Britanija takođe bi trebali razmotriti zabranu prodaje tankera zemljama koje olakšavaju trgovinu s Rusijom te automatski sankcionisati brodove koji plove vodama EU-a bez verodostojnog osiguranja, rekao je Levi.
– Srećni smo što smo uveli ovu sankciju i što smo stavili ove brodove na popis, ali nam je jasno da moramo nastaviti – rekao je estonski ministar spoljnih poslova Margus Tsahkna za Politico.
Ako sledeće izlivanje nafte bude veće, upozorio je, “to će za nas biti katastrofa”.
(Jutarnji.hr)
Blic
