Region Danas
Ove porodične tajne će vas šokirati!
Milan Čolović, sin legende narodne muzike
Tomislava Čolovića, već dugi niz godina uspešan je muzičar koji je postao poznat u svojoj branši.Njegov otac, Tomislav, bio je izuzetno popularan i poznat po hitu “Mali mrav”, ali je nažalost preminuo pre 17
godina, ostavljajući iza sebe bogatu muzičku ostavštinu.
Milan u svojoj prvoj velikoj ispovesti za
Espreso priznaje da je biti sin nekoga ko je bio toliko uspešan ogroman teret.
Pa, biću iskren. Veliko je breme biti sin nekog je bio toliko popularan i ko je uspeo. Sada ti ne znam šta treba da uradiš da bih to nadmašio. To ne može da se poredi. Ne možeš da se takmičiš sa
tim. Šta znam… Nije bilo jednostavno boriti se sa tim još otkad smo bili klinci, dok smo bili u školi.. Bio sam vunderkind na bubnjevima, sa udaraljkama, to mi je mnogo dobro išlo. Danas, naravno, i moj brat isto tako.
I moj brat Aleksandar je muzičar. Vrhunski
muzičar. Svirao je 12 godina sa Acom Pejović, sada svira sa Dženanom. Neupadljiv je, ali nije što je moj, ali stvarno je dobar muzičar, i čovek pre svega – rekao je Milan za Espreso.
Kao ni ti, ni tvoj brat nije iskoristio ime
poznatog oca.
– Pa, jeste. To je istina. Možda što smo skromni, a možda nam je to i greška. Vremenom će možda to i da se promeni, ali vreme teče, mi već imamo neke godine i već sada bi trebalo nešto da se uradi, planiramo nešto da snimimo. Traži se neka
pesma, videćemo.
Kako je izgledalo tvoje detinjstvo? Kako je iz tadašnje perspektive izgledao posao i život tvog oca?
– Kada smo bili mali brat i ja, otac nas je vodio na svirke. Tako smo i naučili da zaradujemo. Ja mnogo voleo da idem na njegove svirke. Ja sam ga molio da me vodi, što kasnije mislim da je bila greška. Zašto? Zato što sam prerano ušao u sve
to, sa 10-11 godina. Ja naučim njegov repertoar, otpevam”Malog mrava”, ne vidim se iza but
On nas najavi, mi to odradimo vrhunski, ali
ćeš, ne možeš da ideš kući jer moraš da ček
kraj. To je bilo po pet-šest sati čekanje. Sut odem u školu, drugi čas ja spavam. Ne mogu to da izdržim. Prerano sam ušao u sve to. Skoro : godina već imam kako se bavim muzikom. To je nečiji radni vek. Nije lako ući u sve to i zaradivati taj muzički dinar, doživljavati neke stresove… Čas
si najbolji, čas si najgori, čas valjaš, čas ne Ima raznih ljudi koliko god ti bio vredan i radan,nije lako.
Kako je bilo tvojoj majci svih tih godina dok ti je otac bio živ?
– Pa, nije bilo lako. Ona je bila bankarski činovnik.Radila je tada u Narodnoj banci Jugoslavije i bila je značajnau toj instituciji zato što je školovana i
zato što je mozak, ali iako je ona radila težak posao, ona je uvek stigla da spremi ručak, uvek nam je garderoba bila spremna i ispeglana…Trebalo je i izdržati to. Dođu nam prijatelji, ude se u čašu do kasno u noć i to traje do četiri ujutro, a ona u šest treba na posao.
VESTI R BIZNIS VREME HRON
NAJNOVIJE
Je li ušao taj kafanski život u vašu kuću?
Jeste! Bez ikakvih laži i dileme, jeste. Bilo je tu
raznih situacija. Taj boemski život ili ga vodiš ili ga
ne vodiš, a on ga je baš vodio, ali tata je bio
izuzetno pametan, izuzetno je bio vispren,
spretan, mudar, znao je svašta nešto. Mi smo
imali fenomenalnu kuću koju je napravio. Ta kuća
je i danas fenomenalna, samo smo je u
međuvremenu prodali, pa smo uzeli nešto drugo…
E, sada u vezi onog da li bi bio tata ponosan, ia
sam uradio nešto slično. Napravio sam kuć
Kraljevui sigurno bi bio ponosan kako sam
uradio i to sam sto puta pomislio. Da može
kako sam uradio i na koji način, bio bi pono
mene, jer imam tu estetsku crtu na njega.
RELIGIJA
Smatraš li da je tvoj otac mogao mnogo
pametnije da iskoristi novac koji je
zaradivao? Znaš onu frazu da je svima
dobar, a najmanje svojima kod kuće. Pa, da li
je to bio slučaj i kod tvog oca?
-Pa, tako je kada udeš u čašu, ali bio je dobar i za
nas, daleko od toga da nije, ali da je nekada znao
da povuče ručnu bilo bi mnogo bolje. Bilo bi bolje i
za nas, ali i za njega samog. Mislim da bi se bolje
sačuvao, jer sve te neprespavane noći, ta
pijanstva, bacanje para, njemu novac nije bio
bitan, zaista mu nije bio bitan i jednostavno to je
bilo vreme kada se jako dobro zarađivalo, on je
imao mnogo jakih nastupa, koncerata… Bilo ko da
mu je tražio pomoć, ako je bio u prilici on mu je
dao.
Dok si gledao kako je on živeo, da li si naučio neke životne lekcije šta ti ne treba da radiš?
– Jesam ihvala mu na tome. Ja se trudim da ga pamtim samo po dobrom i teško mi je i kada pričam o njemu, emocije mi naviru i razmišljam šta bih sve dao da je živ. Kada roditelja izgubiš, verovatno tek tada shvatiš ko si, šta si i gde si i
koliko ti je on značio. Često toga nismo bili svesni toliko dok je bio živ. A što se tiče lekcije… Pred smrt mi je dao jedan savet, bukvalno mi je
ovim rečima: “Ponosan sam na vas, srećal
Samo nemoj da praviš greške gde sam ja |
Ne treba ti piće. Sada kada razmislim, mn
toga mi je lepog donelo, ali i mnogo toga l
Na mene si. Imaš nešto “iks” u sebi, od tebe biti nešto. Ti možeš da napraviš posao, ali nemoj da praviš te greške koje sam pravio ja.” I to mi je
ostalo urezanouglavi.
Vaš posao prate i poroci. Koliko si ti uspevao da odoliš svemu tome?
– Volim nekada da popijem i to je sve. Ali što se tiče nekih zabranjenih stvari, to ne. Nekako me to nikada nije ni vuklo. Čak sam i antipušač – rekao je Milan za pomenute medije.
Podsećamo, gazda kafane je ranije prepričao
nemili dogadaj do sitnih detalja.
– Desilo se uveče, tačnije noću, oko dva sata posle ponoći. Tomislav je došao iz jedne kafane gde je bila muzika. Naručio je pivo i porciju pršute, popio je gutalj i pao je – pričao je tada gazda Čeda. vlasnik kafane i nastavio:
– Nisamn bio tu, bio sam kod kuće. U kafani je bila konobarica. Ona ga je pronašla. Pozvala me je i odmah sam došao. Srce ga je izdalo. Pao je tu na pod. Čekali smo da dode policija, kao i lekari iz bolnice – prisetio se Ceda ranije za domaće
medije, koji je pevača poznavao od malih nogu.
Izvor: Republika.rs
