"МОЈА ПРВА ЉУБАВ УБИЈЕНА ЈЕ НА КУЋНОМ ПРАГУ": Кријући се од снајпера у Сарајеву, гледао је лешеве – своју бол претворио је у уметност

Босанскохерцеговачки певач Божо Врећо, својим чаробним гласом и екстравагантним изгледом увек привлачи пажњу, а поред тога, познат је и по ширењу љубави. Његова љубав не познаје границе, а посебно верске. 

Врећа прати потресна животна прича. Када је имао само пет година, отац му је преминуо. Одрастао је са мајком и две старије сестре. Мајка је сликарка, а одувек је била његова највећа подршка.

Божо је сликао и продавао своја дела, а има и готову изложбу коју још не жели да представи јавности. Када је реч о музици, није се школовао нити је свирао инструменте. Самоук је и глас вежба тако што прати инструкције на интернету. Са 27 година се одлучио за севдалинке јер се на тај начин поистовећује са њеним јунацима који би због љубави претрпели сва страдања. 

– Постоји уврежено правило да само муслимани могу певати севдалинку! За људе који ме мрзе имам најјачу молитву: ‘Драги Боже, изведи их на прави пут, на пут светлости!’ Људи ме никад нису могли сломити и неће! Памтим мајчине речи: ‘Веруј ти у себе, онда и Бог верује у тебе!’ Волим Сарајево, зато живим ту! Враћам се својој Босни, као својој мајци!”, рекао је Божо за “Фаце тв” и додао: 

– Фанатике вернике ја иритирам! Живим овде зато што волим. Цели свет је мој. Све док је моја мајка жива, ја сам ту са обе ноге. Мајка је заправо БиХ. Враћам се заправо овој земљи као својој мајци.

Тешко детињство

Овај уметник носи бројне душевне ране, а можда му је управо то помогло да његова уметност процвета у аутентичну лепоту. 

Божо је сликао и продавао своја дела, а има и готову изложбу коју још не жели да представи јавности. Када је реч о музици, није се школовао нити је свирао инструменте. Самоук је и глас вежба тако што прати инструкције на интернету. Са 27 година се одлучио за севдалинке јер се на тај начин поистовећује са њеним јунацима који би због љубави претрпели сва страдања. 

– Постоји уврежено правило да само муслимани могу певати севдалинку! За људе који ме мрзе имам најјачу молитву: ‘Драги Боже, изведи их на прави пут, на пут светлости!’ Људи ме никад нису могли сломити и неће! Памтим мајчине речи: “Веруј ти у себе, онда и Бог верује у тебе!” Волим Сарајево, зато живим ту! Враћам се својој Босни, као својој мајци! – рекао је Божо за “Фаце тв” и додао: 

– Фанатике вернике ја иритирам! Живим овде зато што волим. Цели свет је мој. Све док је моја мајка жива, ја сам ту са обе ноге. Мајка је заправо БиХ. Враћам се заправо овој земљи као својој мајци.” 

Тешко детињство Из тог времена, Божо Врећо носи бројне душевне ране, но парадоксално, можда му је управо то помогло да његова уметност процвета у аутентичну лепоту. 

– Одрастао сам стварајући свој свет, имагинарни микрокосмос који данас храбро живим као макрокосмос. Утицао је на све око мене, чак и на оне који то никада неће признати – али то од њих ни не захтевам. Довољна је само моја добра намера која сија јаче од свих зала на свету. Она ме чини имуним на страх од људи, и у мени преовладава божанско, храбро срце које може све дати и све опростити – истакао је Божо за портал Лупига. 

Сећања на детињство прожета су страхотама рата и оскудицом, чинећи Божина сећања мање пријатнима. Ипак, својим јединственим животним приступом, успео је да се уздигне изнад тих тешкоћа. 

– Преживели смо тешке године глади, опасности од снајпера, хорди војске која долази и убија на кућном прагу. Моја Елма, о којој певам, тако је изгубила свој недужни живот. Преживели смо пустош, гледајући лешеве, скривајући се и проналазећи смирај у молитви која нас је одржала да не изгубимо разум гледајући и проживљавајући пакао око нас – изјавио је Врећо. 

– Сећам се тренутка када смо, скривени у кући закованих прозора – без светлости и живота за све који гледају изван – моје сестре, мајка и ја читали тихо песме и певали себи у недра, уз свећу, и замишљали другачији свет, и бивали далеко од свега што се збива око нас. Отуда су и мој стан и мој живот и данас незамисливи без књига. Књиге су постале мој ослонац и штит саткан од речи које знају шта желе и хоће гласно да поруче – а то је велики подвиг, не мој као мој, већ подвиг човека који зна своју вредност, и истрајно испуњава своју мисију и циљ. То сам и постао – мисионар душа – рекао је Божо за споменути портал. 

Као и сваки уметник, Божо је инспирацију проналазио чак и у најтужнијим тренуцима, те је тако настала и његова песма “Елма”. 

– Девојчица Елма је моја прва љубав. Убијена је у Фочи на кућном прагу. После пуно година сам је уснио и она мени каже: ‘Божо, ја те и даље видим и чујем како ми певаш!’ Ја сам записао тај текст! То јутро сам имао такву инспирацију и Божији призив! Јако ме болело то и боли ме и дан-данас! – објаснио је за Фаце Тв.

Извор: Стил