Ево ко је моћник који се одрекао породице због Весне Змијанац : Био је лудо заљубљен, а она га откачила

Весна Змијанац је у својој аутобиографији “Кад замиришу јорговани” изнела занимљиве детаље о својим љубавним романсама које јавност није знала до сада.

Открила је да је била две године у вези са сином власника компаније „Сименс“ којег је упознала док је стажирала код његовог оца у фирми.

– Тако се, вољом Свевишњег, догодило да се у време моје праксе у управној згради „Сименса“ појави и син власника Рудолфа, Петер Сименс. Било је, дакле, зацртано да се ја нађем ту, а да се он појави. Љубав на први поглед, ако нешто такво постоји (а кажу да постоји). Сећам се, наравно, само онога што сам ја помислила када сам угледала Петера, али ми је нешто слично о томе и он накнадно испричао – присетила се певачица и открила какав је заправо био њихов однос:

 – Задржавао се у тој великој канцеларији дуже него што је било потребно и уобичајено, и све се некако вртео ту, око мене. Не мала паника завладала је међу мојим колегама, јер ретко је газдин син баш толико времена проводио међу својим радницима. Убрзо смо почели да се виђамо и ван посла, да излазимо, а када је нешто касније почео да ме чека после праксе, сви су схватили о чему је реч. Када је прича постала озбиљна, почели су да живе заједно – рекла је Весна.

– Петер је, када сам ја била у питању, већ тада био спреман на све, а касније, током нашег двогодишњег заједничког живота, дошао је дотле да му ни фирма, ни статусни симболи и положај у друштву, ни новац, чак ни стари Рудолф, не значе ништа. То је и показивао, иако је имао не малих проблема због везе са мном. Мислим, пре свега, на став који је његова породица имала према мени, и због чега смо морали да изнајмимо стан. Наравно, велики и скуп, у центру. Ту почиње мој други живот. Или, тачније, ново поглавље оног старог – објаснила је певачица.

 – Постала сам, да се тако изразим, нека врста газдарице. Млада газдарица, неформална, јер нисам била званично удата за Петера, и нежељена. Целокупна Петерова родбина престала је да комуницира са њим, али – газдарица. Већина послова „Сименса“ већ је била пренета на Петера, и стари Рудолф је више био протоколарни власник, неко ко има првенство части, али су фактичке полуге моћи и одлучивања биле у Петеровим рукама. Као и новац, за шта су, иначе, сви мислили да сам ја највише заинтересована и да је моја веза са Петером проузрокована и мотивисана једино тиме. Није им било логично да сам у Петеру пронашла и нешто друго, нешто људско и топло, што ми је далеко више значило од новца . казала је Весна и присетила се занимљивих тренутака међу њима:

– Сећам се, на почетку наше везе тепао ми је Мишкица, то је била једна од првих српских речи коју сам га научила и објаснила му шта она значи. Шта све заиста значи и може да значи. Већ кад смо почели да живимо заједно, мој надимак, та лична шифра међу љубавницима био је Мали Тито. Јер, не само да сам му наређивала и приговарала у кући, већ сам то чинила и у фирми, где ме је поставио на место некаквог надзорног органа, чији делокруг рада, додуше, није био свима најјаснији. Ипак, на помен брака превртала би очима. Та идеја ми се није допадала иако сам могла да живим као краљица. Љубав сам на крају, мењала за песму и слободу – додала је легендарна певачица.

– Петер је упорно инсистирао да се удам за њега, да се скрасим и престанем да лудујем. Да почнем да водим живот какав би приличио супрузи једног познатог, успешног и богатог пословног човека. Да имам све, да могу и смем много, али и да будем његова на начин који је он то желео. Ја сам, напротив, желела и морала пре свега да будем своја. Слободна. Слободна вољом и слободна мишљу. Па, слободна и делом. Слободна за песму, слободна за живот какав сам ја желела, па макар био и лошији од оног који ми се, кроз привид самосталности, уз Петера и од њега нудио – казала је Весна.

Нису успели да пронађу компромис тако да је нажалост њиховој љубавној романси дошао крај. Петер није могао лако да преболи певачоцу, а и питање је да ли ју је икад преболео.

– Памтим наш разлаз, ако смо се он и ја уопште разишли. Наиме, последњи пут кад смо се видели, почетком деведесетих, он се још није био оженио и још ме је чекао. Негде с пролећа 1975. године, одлазећи из Беча за Београд, где је требало да покушам да снимим своју прву плочу, рекла сам му да ћу се вратити. Да ћу се брзо вратити. Петнаестак година касније седели смо у једном бечком елитном ресторану, а Петер ме је питао: „Јеси ли се сада коначно вратила?!“. После свега што ми се до тада у животу догодило, пријало ми је то питање, из кога је избијало много тога: верност, жеља, нада, опроштај и, пре свега, љубав. Неке моје љубави су, ето, и после мене остајале са мном. Не знам да ли због тога да будем срећна или тужна. Можда и једно и друго – за крај изјавила је певачица.