Велика туга у породици Снежане Савић: "У тренутку се сетим да ње више нема"

Снежана Савић, једна од најцењенијих домаћих глумица, поново је заузела своје место на сцени Атељеа 212 у представи “Нико није заборављен и ничега се не сећамо”. Представа је настала према роману Мирјане Дрљевић, а драматизацију потписује Слободан Обрадовић, док је режију преузела Бојана Лазић. Снежанино присуство на сцени Атељеа 212 има посебан значај јер је управо на овом месту започела своју глумачку каријеру пре готово педесет година, дебитовањем у дипломском комаду “Петријин венац”.

За ову нову улогу, Снежана је направила и визуелну промену – “променила” је боју косе односно ставила плаву перику, што је додатно освежило њен сценски изглед. Промена је симболична и у уметничком смислу, јер означава њено ново поглавље на сцени Атељеа 212, уз враћање успоменама на своје глумачке почетке. Снежана се кроз ову представу поново повезала са позориштем које је оставило дубок траг у њеном професионалном животу, пружајући публици још једну у низу незаборавних изведби.

Гостујући у емисији “Уна, дуе, тре” на телевизији Уна, Снежана Савић је поделила и интимнији део свог живота, откривши да се суочава с тугом због губитка мајке. Упркос болу који носи, ова глумица наставља да пружа публици своје најбоље издање, како на сцени тако и ван ње.

“Велика туга за мајком. Још увек је та бол некако свежа. Она је отишле пре пола године и мени је то некако баш онако рана једна. Хоћу да је позовем, а у тренутку се само сетим да ње више нема” – испричала је легендарна глумица.

Није суштина у лепоти

Снежана је увек важила за једну од најлепших глумица, а многи истичу да је остала са грациозношћу.

– Најстрашније је то када лепа жена не зна када треба да остари, него увек кокетира и заводи. Тога сам се ја увек плашила и чудила да не будем таква… Некако су ме увек видели кроз моју лепоту. Сада сам матора – истакла је недавно Снежана Савић за Блиц.

– Лепо је да човек буде леп, али није суштина у томе. Ти можеш бити леп два, три дана и ако немаш шта да пружиш то не пролази. Сада је лепота подигнута на пијадестал, као што је и идеал лепоте другачији. Пуна уста, велика задњица, подигнуте груди, али и то је лепо. Још ако постоји нешто унутра и то је лепо. Данас су друга мерила. Кроз време су се идеали лепоте мењали. Сада разумем да су девојке које то раде лепе. Ми морамо да прихватимо то, чак и мушкарце разумем који воле то. Воле да им жена добро изгледа и плате јој оно што им одговара: груди или задњицу. То све носи време са собом и ја то прихватам и не желим да будем старомодна баба. Волим природне, али прихватам другачије идеале лепоте. Лепота је у оку посматрача – додала је том приликом глумица, која ускоро пуни 71 годину.